У Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, у четвртак 24. марта 2022. године, на празник Светог Софронија Јерусалимског, одслужен је помен за све страдале током НАТО агресије на СР Југославију.
Парастос је служило свештенство архијерејског намјесништва никшићког, а у служби је молитвено учествовао вјерни народ Никшића.
Ријечима бесједе обратио се протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да су „опасност“ за свих 19 земаља НАТО пакта, поред осталих жртава, била и дјеца, њих троје и троје одраслих у малом мјесту Мурини, гдје је требало порушити мост, који је био симбол тога, да бисмо били земља која је на пустом острву и не може имати никакав однос, него да буде изолована и зачаурена.
„Зар је био опасност Милош Ћирковић, кад су бомбе НАТО земаља приморале нашу војску и полицију да напусти Космет, а он је остао да се та света земља не препусти без мегдана. И, ево, данас, 23 године послије, и поред осиромашеног уранијума, и поред санкција, и поред блокада, и поред свега, ипак, овај народ живи и у њему није погинуо слободарски дух. А оно што се хтјело овом агресијом, поред ових циљева војних, тектичких, и стратешких јесте, прије свега, да се сломи дух једног народа и да тај народ умјесто слободарског, постане ропски народ“.
„Ипак су, хвала Богу, дубоки темељи српског народа, ипак је традиција нешто што се не може прецртати оловком, нити једном бомбом, нити осиромашеним уранијумом, нити икаквом силом спољашњом. Дух је јачи од свега тога, он остаје непобједив и залуду сламате слободарски дух, он је као оно дрво па кад га поткресујемо њему је корјен све јачи и он све јаче пролистава и јаче процвјетава“, рекао је о. Миодраг Тодоровић.
Они, за које Његош рече: Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом, показује се, додао је отац Миодраг, да свака сила дође сама себи главе.
„Хвала Богу да се наш народ одупро, и то су велике тековине за неке будуће генерације; почев од оног Давида који се одупро Голијату и прије њега, па до дана данашњег, показује се да сила и снага није ни у колима, ни у коњима, ни у војној техници, ни у тенковима, ни у авионима, него права, истинска сила и снага јесте у имену Божјем и у сили Божјој“, казао је свештеник Тодоровић, додавши да се на то ослањао Свети Петар Цетињски и наши преци.
„Нека би Бог својом премудрошћу силнике призвао и дозвао памети да зло добра донијети неће ни њима, ни њиховим државама и да би се манули тлачења мањих и нејачих, по њиховим мјерилима, а често пута, по духу и срцу, јачих и надмоћнијих. Нека би Бог све ове хероје који су се одупрли, нека би Бог и све невино пострадале у возовима, и аутобусима, на мостовима, у болницама и у кућама, упокојио у Царству своме, а нама подарио сјећање, да их не заборавимо, да се учимо на њиховим примјерима и да то наслиједе будуће генерације. Да завршимо ријечима Патријарха Павла кад су га питали за какву се Србију бори: Борим се за поштену, борим се за слободну, борим се за ону државу која ће почивати на добру и да увијек будемо људи, а никада нељуди“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић.
