У недјељу у цркви Светих Апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј ставрофор Дарко Пејић.

О. Дарко је у бесједио вјерницима истакао да је срамота бити крштен човјек а не постити за вријеме поста.

“ Ево нас у навечерју великог  и дивног  Васкршњег  поста. Kаже се у данашњем Јеванђељу, “ако ви не опростите људима, сагрешења њихова ни вама неће ваш Отац небески опростити сагрешења ваша”. Праштање је, браћо и сестре, темељ спасења. Ми се уздамо, молимо, вјерујемо, исповиједамо, иштемо од Господа да нам опрости сагрешења наша. Да буде благи судија али на жалост, у већини случајева смо према другима и према ближњима својима веома строги. Kада би човјек упола био строг према себи као према другима, брзо би се спасао и  брзо би исправио живот свој. Kаже један Светитељ да командант када вјежба војску прво што их научи је да не бјеже, него да држе заставу своју и по цијену смрти. Погинути али одбранити. Тако је и са нама и са нашом вјером. То је бесцјен благо, скупље и од живота и често пута се крвљу и смрћу купује. И на крају сам Христос каже Васкрсења не бива без смрти. Мора се умријети. А има једна много лијепа изрека “мрите славно, кад мријет морате”. Човјек не треба да буде страшљив  и кукавица, нити му то приличи”, бесједио је о. Дарко.

Он је казао да се ђаво користи лажним обманама и лажима, дајући нам лажне привремене и пролазне, распадљиве дарове да би нам погубили душу, и да би ми изгубили вјечност.  

“Све за Христа, Христа ни за шта. Тако се спремамо за пост, имали смо припремне за пост, Недјеља Блуднога сина, Недјеља митара и фарисеја, Недјеља страшнога суда и ова Недјеља која се назива Недјеља поста. Јер даље кроз Јеванђеље Христос нам говори како да постимо. Важан је пост, браћо и сестре, немојмо да подцјењујемо пост. Срамота је бити крштен човјек и хришћанин а не отпостити и не причестити се, не исповиједити се. Брукамо име хришћанско. Христос је постио и то 40 дана и ноћи. Иако њему пост није био потребан, али нам је оставио примјер поста. Свети пророк Илија се удостојио разговора са Богом постом и молитвом. Свети Јован Kрститељ се удостојио да буде од самог Господа назван највећим рођеним од жене. Постом и молитвом. А ми данас, пост нам почиње,  више се иде у продавнице и веће су набавке него кад није пост. Почиње кукњава што почиње пост, па се довлачи храна. Брукамо се. Први задатак поста је да смањимо храну. Да изнуримо тијело своје да би душа заблистала. Наравно, људи који раде тешке послове, не тражи се од њих и не могу и не треба да посте исто као онај који је кући цио дан и који нема физичких напора. Не треба ни уништити тијело, оно је храм Духа Светога. Зато и постоје двије врсте поста. Тјелесни и духовни. Христос нам каже, “не будите као лицемјери”. Они када посте, показују то на лицу, да други виде како се муче. Пост треба да нам буде радост, јер нас приближава Богу, води нас у цркву његову и у заједницу са Богом и ближњима,  а ми то доживљавамо као терет и муку и патњу. Пост треба да заволимо, што га више волимо, пост је све лакши.  И немојмо, могу ли једну недјељу, могу ли ово могу ли оно, стиснимо зубе и пробајмо, па ако дође искушење баш на сред поста, јавимо се своме духовнику,  свештенику па тражимо благослов да прекинемо пост. Немојмо олако ни на своју руку узимати строжији пост него што је прописано, нити на своју руку отпуштати пост без благослова. Све што радимо треба да радимо са благословом. Посебно браћо и сестре, претресимо свој живот. Ако треба узмимо цједуље од папира, па кренимо редом од дјетињства, преко наших родитеља, односа према брату, сестри, кроз школу, према другарима, учитељима, па онда према супружницима, према дјеци. И све тако редом, цио свој живот. И наш однос, колико смо вољели земаљско, колико смо пута прескочили Литургију, колико пута нисмо постили а могли смо, све то треба исповиједити. Тако се бистри наш извор. Потрудимо се сви по мало, није тешко само ако то радимо са љубављу”, бесједио је о. Дарко.