На Задушнице зимске, у суботу 6. марта 2021. у цркви Светог Николаја Мирликијског у Никољцу, служена је света Литургија. Началствовао је јереј Милосав Јовановић, уз саслужење протојереја-ставрофора Мираша Богавца и Дарка Пејића, и јереја Александра Јовановића.
Ријечју пастирске поуке обратио се началствујући, о. Милосав, казујући Његошеве стихове:
„Ако исток сунце св’јетло рађа,
ако биће ври у луче сјајне,
ако земља привиђење није,
душа људска јесте бесамртна...“
„Ово су ријечи, до данас утамниченог, Светог Петра II Ловћенског Тајновидца, који је спознао ријечи живога Бога, да људска душа јесте бесмртна, да је оно што је Бог намијенио за вјечност, заиста, бесмртно. То су су ријечи Господње преточене кроз ријечи дивног Светитеља, чије име данас овдје помињемо. А сам Свети Петар јесте био и Тајновидац, јер је видио тајне људског живота. Бог му је открио да кроз стихове, кроз све оно што је написао, прослави човјека и људску душу. Тога смо свједоци и ми, који смо се данас сабрали у овом светом храму, свједоци смо ријечи Божије да душа људска јесте бесмртна, јер је то Божје дјело. Многи кажу да је овај живот једино што имају, да треба да живе и уживају колико могу, јер човјек умире. Само безуман човјек то може да изговори и вјерује у то“.
„Стога смо се ми, у овај суботњи дан, Задушнице, сабрали овдје, дан који је Црква одредила да се духом сусрећемо са својима ближњима. Окупили смо се да се помолимо Богу за покој душа наших преминулих. Није само овај дан посвећен молитви за покој наших душа наших ближњих, него свака субота и друге задушнице током године. Ми, православни хришћани треба да посјећујемо гробља, гдје почивају наши свети преци, чија тијела ће, како вјерујемо, у посљедњи дан васкрснути са душом. Тада ће бити Страшни суд Господњи“.
„У данашњи дан молимо се за покој душа свих преминулих, а наши покојни преци и сви уснули у православној вјери радују се данашњем дану. Исто као када болесник лежи у болници, па очекује да га посјети неко од ближњих, тако и наши покојници чекају наше молитве. Често чујемо да неко каже да сања своју баку, мајку, оца, који су преминули. То значи да они очекују молитве од нас и зато, кад год се сјетимо наших ближњих, покојних запалимо свијећу, помолимо се Богу за покој њихових душа, како смо учинили и данас“.
„Молити се за наше ближње значи, прије свега, молити се кроз свету Литургију. Нема посебне молитве. Ми смо овдје, прије почетка Литургије, поменули све преминуле, а ви сте донијели имена ваших крштених, православних, преминулих предака. То је оно што је најважније, да их поменемо на светој Литургији. Не можемо ми сами да творимо молитву, то није православни обичај. Ви знате да је сваки обичај добар ако се не коси са православном вјером, а да је онај који се коси са њом лош. То треба да знамо и тако да расуђујемо. Овдје, у Бијелом Пољу, имамо обичај да се, уочи Задушница, у петак увече, излази на гробље, да се запале свијеће. Лијепо је изаћи на гроб и запалити свијећу, али када идемо на гроб не треба да доносимо жито. Оно се не освећује у петак вече, осим у посебним ситуацијама, када је то нужно и неопходно, већ у суботу, на светој Литургији, по типику и по правилу. Тај обичај, још, увијек, постоји, вјероватно, зато што народ није могао да дође у суботу на Литургију, јер је било забрањено. Али данас, хвала Богу, треба да исправљамо своје обичаје, да слушамо шта нам Црква говори, какве обичаје да спроводимо“.
„Такође, када долазимо на гробове наших светих предака треба да имамо свијест да су ти гробови светиња, као што је и овај храм светиња, треба да се прекрстимо, поклонимо се и запалимо освештане свијеће”, бесједио је о. Милосав.
Он је казао да вјерници треба да купују искључиво свијеће освештане у цркви.
“У данашњи дан – Задушнице, најважније је да долазимо у цркву, да се причестимо, остављамо имена наших преминулих да се помињу на светој Литургији”, поучавао је свештеник Јовановић.
Додао је да православни гроб треба да буде оличење душе онога који је преминуо, да то не буду мрачни и тамни споменици, него са бијелим крстом, какав је на гробу нашег блаженопочившег Патријарха Павла.
Истакао је да је за наше упокојене најважније да чинимо милостињу.
“Боље је за нас и за душу преминулог да помогнемо неко дијете које, можда, вечерас, неће имати шта да једе. Учинимо то за душу нашег покојника, умјесто да новац трошимо на ствари које нису у православној традицији“.
„На овај дан помолили смо се за душу блаженопочившег умировљеног Епископа Атанасија, који је био један од највећих православних теолога”, казао је свештеник Милосав Јовановић.
