Администратор Митрополије црногорско-приморске Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и викарни епископ диоклијски г. Методије служили су јутрос, на Недјељу Светог Григорија Паламе са свештенством Свету архијерејску литургију у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
У литургијској бесједи у којој је тумачио данашње Јеванђеље Владика Методије је рекао да је Христос показао да је претежније исцијелити душу у односу на тијело.
“Али да не би испао преварант пред очима народа, каквим су га хтјели представити књижевници-контролори, он је њега (узетога) и тјелесно исцијелио, јер није се могло провјерити и није провјерљива чињеница да су њему опроштени гријеси. Али је итекако провјерљива чињеница кад Он његове тјелесне недостатке исцијели, јер се вјеровало да је та болест у директној вези са његовим гријехом”, објаснио је Владика диоклијски.
Владика је објаснио да је најбитнији наш однос са Богом.
“Али, тај наш однос са Богом не започињемо ми. Започиње га сами Бог, као што ми знамо из свога личног искуства. И Он га руководи, сами Бог. А и заснива га на својој Божанској преизобилној љубави, а не на користољубљу, јер је Бог љубав”, рекао је он.
Додао је да је Бог у својој љубави увијек исти – и јуче, и данас, и сјутра.
“Уствари, у цјелокупном том односу новога савеза Бога са људима, ријеч је о Његовој вјерности да он буде наш Бог, а ми да будемо Његов народ. И Бог је вјеран свом обећању да ће да нас воли, без обзира шта ми урадили. И једино што Он жели од нас јесте да и ми покажемо вјерност према том новом савезу који је Бог склопио са нама кроз Сина свога јединороднога, а кога смо ми препознали Духом Светим којега Бог нама изобилно даје само зато што нас преизобилно воли. А наш одговор на ту Божанску љубав треба да се најприје покаже у нашој дјелатној љубави према ближњем, да будемо кадри да у нашем ближњем видимо самога Христа. Тај одговор на ту Божанску љубав претвориће сва наша празновјерја у истинску и праву вјеру”, закључио је Владика Методије.
На крају Литургије, након причешћа вјерних Владика Јоаникије је подсјетио да су прве двије недјеље Великог поста посвећене великим побједама православља над онима који су Цркву Божију раздирали изнутра.
“Прошла недјеља је била посвећена побједи иконопоштовања над иконоборцима. Та борба је тзрајала преко стотину година. И Црква Божија је претрпјела велике губитке за тих сто година и много мученика родила за то вријеме који су посвједичили вјеру и вјерност лику Христовоме и Његовоме оваплоћењу, који је оваплоћењем постао видљив и опипљив, па зато може да се слика и Његов Божански лик. И не само Његов него и оних који су се с Њим сјединили – Пресвете Богородице, небеских сила и осталих светих”, подсјетио је Епископ будимљанско-никшићки.
Ова недјеља је, рекао је он, посвећена такође једној великој побједи.
“Када су се крајем 13. и почетком 14. вијека у Цркви појавуили неки људи образовани, који су вјеру претварали у теорију и у митове, или се полако враћали у паганство и незнабожачку философију, када су посебно доводили у питање значај и садржај духовнога искуства, посебно светогорских монаха. Они подвизима светогорских монаха нијесу видјели никаквог смисла, него само губљење времена. Онда се појавио Свети Григорије Палама, светогорски монах, а касније и епископ солунски, који је све те теорије, на основу духовнога искуства и светога предања, разобличио”, подсјетио је он.
Владика Јоаникије је рекао да је Свети Григорије Палама показао да је Господ, који је дошао у овај свијет, сјединио се са нама и постао као један од нас, сјединио све нас који у Њега вјерујемо и усиновио нас Богу и Оцу.
“Да је Он истински Спаситељ и да непрестано обасјава своју Цркву и својом истином и својом вјечном правдом, и својом вјечном свјетлошћу. Да духовно искуство није нити машта нити привиђење, нити нешто што се не дотиче човјековога бића унутрашњега, него напротив: да је човјек, као боголико биће, пријемчив за вјечне и нестворене енергије Божје, за свјетлост Божју и да заиста може у своје срце да смјести Бога живога и да Бог обитава у срцима вјерних”, рекао је Владика.
Рекао је да је то искуство цијеле Цркве, саборно искуство православља.
“Они, наравно, који су оспоравали учење Светога Григорија Паламе, говорили су да су то бајке и да је то немогуће, да човјек може само донекле да нешто осјети, али да не може да прими Божанску вјечност у себе. А Свети Григорије је свједочио живо светогорско искуство. А то је, заправо, оно искуство које припада свим православнима. То није само искуство Светогораца, него свих оних који су Богу угодили и који су срце своје учинили станом Бога живога”, рекао је Владика Јоаникије.
Извор: Храм Вaскрсења Христовог у Подгорици
