У Недјељу Православља у цркви Светих Апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј–ставрофор Дарко Пејић.
Послије причешћа великог броја вјерника о. Дарко је бесједио о томе колико су ово дивни и посебни дани које нам је дао Бог.
“И били би ови дани још радоснији, да се још мало више потрудимо и сазнамо шта они значе, шта славимо, чему се надамо, за шта живимо. Као када негдје наиђемо на запуштени извор, очистимо га и направимо лијевак, и када се избистри вода, онда се свом слашћу наслађујемо жеђ и љепоту са тог извора. Тако је и са вјером, драга браћо и сестре. Треба само застати, очистити извор који нам је Бог дао за засија, заблиста, и да онда кроз чисто срце потече сами Бог, благодат Духа Светога да се усели у њега. И онда када је Бог близу и када је у срцу човјековом, све остало му је мање важно, јер онда зна свему праву вриједност и мјеру. Мојсије, када му се Бог јавио и када му се приближио, истога трена је оставио фараонову сестру која га је подигла као својег сина и сва богатства египатска, све заборавио и отишао у пустињу. Али захваљујући томе он се назвао избавитељем свог народа, јер га је извео из египатског ропства; превео преко мора, које се раздвојило како би он са народом прошао кроз њега. А када је фараон кренуо са својом војском море се склопило и све их потопило. Четрдесет година у пустињи, у којој није било никакве хране, сваки дан су примали ману са неба - Господ их је хранио. Када није било воде и када је народ почео да ропће на Мојсија, он се опет обратио и помолио Богу. И Бог му је рекао да удари по „тој стијени штапом који држиш у руци“. И потекао је, не кончић, не поточић, него ријека живе воде. Цио народ, десетине и стотине хиљада људи, се напајало са тог извора. И водио је свој народ. Приближивши се Богу, удостојио се да му види лице, да му Бог објави и да Десет заповијести, и довео народ свој до обећане земље. Међутим, зато што је посумњао, иако је и сам био свједок ових чуда, није ушао у обећану земљу са својим народом, него је сахрањен на граници.
Свако од нас, свакога дана и тренутка, својим мислима, животом и дјелима, бира хоће ли ка Богу или од Бога. И нико други, није нам дао зло, нити га је Бог дао. Бог нам је дао да будемо створени по лику и обличју, да будемо слава Божја, посебно ми Хришћани. Да будемо свјетлост свијету, а ми не можемо једни са другима. Нисмо у стању да опростимо брату, кост кости, крв крви, па се помрзнемо а хоћемо велика дјела да чинимо. Хоћемо да Бог нама опрости. И хоћу да болест и немоћи не сустижу мене и моју породицу, а то не може бити ако нисмо са Богом и уз Бога. Ако си близу Бога како можеш мрзјети ближњега свога. Ајде да искористимо ове дивне дане, да се једни другима окренемо, да нам заједничко буде љубав једних према другима. А онда ће Бог бити уз нас, онда ће вољети и овај град и села, и давати сваки благослов и напредак, штитити и чувати.
Нека би Бог свемислостиви у ову Недјељу православља, недјељу чисту у коју се чистимо од грехова својих, у којој је православље побиједило све насртаје и зла и јереси који су га напали, да га сломе и сруше, али не може нико срушити човјека који стоји уз Бога. Нека би Бог том силом и снагом и нас наоружао миром, љубављу и сваким добром. Амин Боже дај“, бесједио је о. Дарко.
