У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у недјељу, 18. марта 2018, Литургију је служио јереј Никола Скопљак.
О. Никола је у бесједи истакао да се налазимо на мјесту гдје нас је сабрао Дух Свети да заједно узнесемо молитву Васкрслом Господу, да заједно дочекамо најрадоснији празник у нашем народу - Васкрсење Христово.
„Ево прешли смо пола етапе овога поста, помолимо се данас, у четврту недјељу поста своме Творцу. Сјутра улазимо у пету недјељу, и све ове недјеље се припремамо да уселимо у наша срца Васкрслог Христа, оног који је ради нас сишао у ову земљу, дошао међу грешне људе, спустио се толико да би тог човјека узвисио и подарио му Цартво небеско. Чули смо и данас, у светом Јеванђељу поруку Христову кроз једну причу, о томе како је ђаво мучио дијете једно, како се уселио у њега, трзао га и бацао, са пјеном на устима, бацајући га у пакао. А са друге стране велики Господ нам показује како је дивно и величанствено име његово и како истинска вјера код сваког код кога се пројави, подиже га. И како је човјеку све могуће ако има истинску љубав према Христу. Дошао је отац тог дјетета и замолио Христа да му помогне и исцијели његово глувонијемо дијете. И заиста, Христос прилази том дјечаку и каже: Душе глуви и нијеми, ја ти заповиједам, изађи из овога дјетета и никада више не улази у њега. А онда нам Исус показује колику вјеру има овај отац. Када га је Господ питао хоће ли повјеровати, он му одговара: „Вјерујем Господе, помози моме невјерју“. И открива нам Господ и то да је отац тог дјетета долазио код његових ученика да га исцијеле и нису могли. И гледајући како то Исус чини запиташе ученици како је то учинио. А Исус им рече да се „овај род изгони само постом и молитвом“. И управо срж и акценат ставља на пост и молитву, хвали пост као душекорисну ствар која је потребна сваком људском бићу, јер се кроз пост и молитву спасава душа, кроз свету тајну покајања, тражи своје царске дворе, своју свјетлост и љубав Христову да се усели у ту душу и срце сваког човјека. Читав овај пост, драга браћо и сестре, у ствари јесте једна утакмица – непрестана борба са својим страстима, мислима и лошим навикама. Зато морамо да се истински окренемо Васкрслом Господу, јер хришћански пост је заиста нешто посебно и благословено. То је богочовјечански подвиг у којем је сам Бог вођа тога поста, и човјек који га слиједи бива вођен путем Јеванђеља, свих хришћанских врлина. Ми тражимо од Господа да у нас усели те хришћанске врлине, да нас погура на овоме несретном, пропадљивом земаљском путу, да би нам се душа која лежи у овој земљи и тамици издигла у небеске дворе, а то је могуће кроз пост и молитву, добра дјела, свету тајну причешћа као круну тог пута.
Каже Свети Јован Златоусти: „Немој да ми говориш шта си јео, и колико си дана постио и шта си пио, него да ли си од гневнога постао тих, да ли си од лошег постао добар“. Сјетимо се да кроз Стари завјет, да је Мојсије постом примио заповијести из руке Божије, Пророк Илија је постом три дана затворио небо, цар Давид уздигао срце своје ка Господу. А на крају крајева и сам Господ је постио у пустињи 40 дана и ноћи и показао својим примјером како треба да га слиједимо и којим путем нам се отварају врата раја и вјечног живота. Господ је разапет на Крсту ради нас грешних, палих и подарио нам Царство небеско и показао огромну божасну љубав", бесједио је о. Никола.
