На Лазареву суботу, 31. марта 2018, света Литургија служена је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Началствовао је протојереј Миодраг Тодоровић уз саслужење јереја Остоје Кнежевића, старјешине Саборне цркве и ђакона Константина Дојића.  

Ријечима пастирске бесједе сабраним вјерницима обратио се о. Миодраг, говорећи о данашњем великом празнику.

„Сам се Господ потресе у духу кад чу да је мртав Лазар, потресе се јер је неприродно да смрт влада човјеком, а Онај Који га је створио да га не ослободи од тога. Зато се Његове ријечи: Лазаре, изиђи, односе на све нас, на читав људски род и Он то понавља до дана данашњег. Понавља и мени, зове ме да изиђем из смрти, да не заударам, већ да послушам Његовог Светитеља Јефрема Сирина како не бих подстицао код себе лењост, мрзовољу, празнословље, властољубље, већ да гајим дух цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави; да гледам на своје, а не на грехове брата свога, јер ћу заударати“.

„Зове свакога од нас да изиђемо испод дрвета познања, гдје је Адам ископао гроб за читаво човјечанство, да се дохватимо Дрвета живота. Зове нас према Њему. Његове гране, Његови плодови су се надвили и над тим гробом. Довољно је да погледамо горе, да узберемо тај плод, да не остајемо у гробу. Али, не излази из гроба сам, нити се улази у Царство Божје. Ако се сам будеш пео прекинуће се најтврђи коноп, а оно перо лука ако подијелиш са другима биће довољно чврсто да сви изађемо. Зато је Господ створио Цркву своју да у њој пружамо руке једни према другима, да једни друге зовемо Његовим благословом, да постанемо ближњи једни другима“, поручио је свештеник Тодоровић.