На дан када наша Света Црква молитвено слави спомен на чудесно ваксрсење Лазара Четвородневног у Витанији, Лазареву суботу, 31. марта 2018, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Добриловина.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа Божјег.
У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ је казао да Господ Исус Христос, осим Пресвете Богородице и Светих апостола, највише контакта је имао са породицом Лазаревом и његовим сестрама Мартом и Маријом, који се помињу на више мјеста у Светим јеванђељима. По свему се види, казао је Владика, да су и они били љубљени Христови ученици.
„Марта и Марија су имале различите дарове, о чему се посебно говори на једном мјесту, а са Лазаром је био пријатељ, што и сам Господ свједочи. Рекли бисмо сада да је велико пријатељство, велика љубав према Лазару и његовим сестрама био разлог што је Господ показао толику милост и силу, толико човјекољубље да је васкрсао Лазара из мртвих. Како да Господ то није показао и на другима, јер је многе несреће људске видио и ублажио“, казао је Епископ Јоаникије, указавши да је Исус Христос васкрсао једног мртваца, то је записано у Светом јеванђељу по Луки, јединца сина удовице из Наина.
Ипак, много се више говори о Лазаревом васкрсењу. У Цркви је остало да је ово васкрсење, ово чудо Божје, по ријечима Владике будимљанско-никшићког, можда, чак, и највеће које је Господ учинио прије свог распећа.
„Господ је зажелио да утврди своје Свете ученике, апостоле и све који су у Њега повјеровали прије распећа, да покаже силу свог Божанства, силу своје ријечи, истинитост сваке Његове ријечи. Знао је колико је човјек по својој природи колебљив, да ће се они, који су имали вјеру у Њега, поклебати. Знао је и да ће Га Јуда издати, видјевши да се у њега већ уселио мрак и издаја, али је све то трпио“, бесједио је Његово Преосвештенство.
То што је Господ волио породицу Лазареву није био једини разлог да васкрсне Лазара, али је и то, истакао је Владика, било важно из много разлога.
„Милост се не може наметати никоме, а у овом случају је та милост ишла и са једне и са друге стране. Лазар и његове сестре су били спремни да учине све за Господа Христа, иако још нијесу у потпуности знали да је Он оваплоћени Син Божји. Он своје божанство није открио одмах, али су срцем осјетили и оно што нијесу разумјели“.
„И води их све према гробу Лазаревом, који је већ четири дана мртав. Плакао је над гробом свог мртвог пријатеља, тиме показао потпуну људскост и саосјећајност, која долази по људској природи, али је показао и милост, која има чудотворно дејство и својствена је само божанској природи, милост која је чудотворна, и не само то, него је и свемоћна“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
У нашим очима, истакао је Владика, то чудо је равно чуду стварања свијета, јер, то је удахњивање новог живота тамо гдје је била смрт.
Сабрани вјерници, који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, присајединили су се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.
