Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је, на празник Светог великомученика Теодора Тирона, у суботу 4. марта 2017, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, предавање на тему "Не живи човјек само о хљебу“.

Овим предавањем Преосвећени Епископ је отворио циклус духовних вечери – предавања, које у оквиру Васкршњег поста, планира да организује Православна црквена општина Никшић.

Излагање Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, на Теодорову суботу, уочи великог празника - Недјеље Православља, изазвало је интересовање великог броја оних који су дошли да чују вишео Великом и Часном посту, те да се укријепе духовним поукама нашег надлежног Епископа.

Његово Преосвештенство је подсјетио да је јеванђељски стих: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи која излази из уста Божјих, старозавјетног поријекла, а посебну снагу добио је када је Господ Исус Христос био кушан у пустињи, па једемонска искушењаодбијао, одговоривши: Не живи човјек само о хљебу.

О овој великој теми, која је инспирисала и чувеног писца Достојевског, о томе какво све значење има у животу људи, у чудесној динамици човјекових стремљења између земаљског и небеског, између материјалног и духовног, могло би се много говорити, а Владика Јоаникије се преко ње осврнуо управо на прву недјељу Часног поста и великопосно богослужење.

Присутни су, тако, могли да чују да прву недјељу Часног поста и уопште Велики пост, карактерише Канон Светог Андреја Критског и велико повечерје.

„Цијела та служба је у наглашеном покајном тону. Човјек се каје због својих грјехова, спознаје дубину свог грјеховногпада, последице гријеха, искушења, али кроз покајање долази прочишћење и отвара се нада на спасење, а истовремено се слави име Божје, славослови се Света Тројица, Пресвета Богородица“, рекао је Владика.

Он је додао да је Канон Светог Андреја Критског веома садржајан, сложентекст, са библијском тематиком и са јаком поруком. Њиме се подсјећамо на бројне личности Старог и Новог завјета, од Адама, Каина, Авеља, Аврама, Јакова, Јосифа Праведнога, Давида, Соломона, цара Манасије, затим новозавјетних личности СветогЈована Крститеља, апостола, Пресвете Богородице.Сва тематика је библијска,а још више се наглашава тиме што нам преноси атмосферу тог поднебља. Говори се о Светој Гори Синајској, гори на којој је Мојсије примио Десет Божјих заповијести, која је символ Старог завјета, Мојсијевог наслеђа духовног и гори Сиону, која повезује Стари и Нови завјет.

Помиње се и аутор канона Свети Андреј Критски, који је био монах манастира Светог Саве Освећеног, родом из Дамаска, касније Епископ критски, живио крајем 7. и почетком 8. вијека. Велики Свети отац, учесник V Васељенског сабора, велики писац, тумач Откривења Јовановог, творац текстова богослужбених химни. Његови настављачи су, касније, допуњавали овај канон са стихирима које су њему посвећене.

Преосвећени Епископ је казао да се у канону пјева и о Светој Марији Египћанки,којаније родом из Свете земље, већ је Египћанка. Привучена милошћу Пресвете Богородице, милошћу Божјом, добила је покајање када је дошла у Јерусалим. Приликом уласка у храм Господњи осјетила је да није достојна да уђе, а истовремено је имала огромну жељу, па је ипак Пресвета Богородица је удостојила, а она, добивши неутаживу жељу да се покаје, отишла је преко Јорданске пустиње, тамо гдје су велики стари манастири.

„Увијек је та зајорданска пустиња привлачила подвижнике, јер је освећена сузама и молитвама Светог Јована Крститеља и подвизима Светог пророка Илије и поштује се као Света земља. Канон Светог Андреја Критског нам преноси библијско и духовно искуство Истока, православне Палестине и великих светиња Јерусалимске патријаршије. Овај Канон је настао на том подручју и сва богослужења прве недјеље Великог поста имају поријекло из Јерусалимске патријаршије и својом тематиком су везани за то поднебље. Читајући сваку пјесму правимо покајничке метаније са стихом: Помилуј ме Боже, помилуј ме. И то спада у духовно искуство Истока, на тај начин се појачава пажња, удубљујемо се у молитву. Уз прослављање имена Божјег, призивамо Божју благодат, непрестано, и тако се успињемо духовним лествицама“, казао је Његово Преосвештенство.

Он је поучио сабранедаВаскршњи пост карактерише, прије свега, тјелесноуздржање, али и наглашена молитва. Велики пост је строжији него остали постови, али стално треба да имамо на уму да пост није циљ, него благословено средство које је неопходно, а није само себи довољно. Пост служи за прочишћење душе, за прочишћење тијела, за ослобођење од грјеховних, лоших навика, преједања, препијања. Тиме се ослобађа тијело, а душа припрема за онај духовни пост. Духовни пост има своју садржину – то је молитва, то је покајање. Циљ је да достигнемо Божју благодат, да привучемо Божју благодат, да се она настани у нашем срцу и да примивши Божју благодат творимо Божје заповјести.

Владика је, говорећи о првој седмици Великог поста, указао и на предање о Светом великомученику Теодору Тирону, те нагласио да ова седмица врхуни у празнику Недјеље Православљакада сеподсјећамо велике борбе коју је, више од 150 година,Црква водила са иконоборцима. Коначна побједа иконопоштоватеља била је крајем прве половине 9. вијека, прије појаве равноапостолних словенских просветитеља и учитеља Светих Кирила и Методија. За словенске народе то је од великог значаја, јер су свјежину вјере добили од Светих Кирила и Методија, послије иконоборачке кризе.

„Молитвено и духовно искуство прве недјеље Часног поста је искуство православног Истока, искуство свете земље Палестине и великих светиња Истока, манастира Светог Саве Освећеног за који смо ми Срби још од Светог Саве, а можда чак и прије њега, изузетно везани и према коме су српски поклоници и монаси вјечито ишли. Вјечито смо имали тај порив да се упознамо са Светом земљом, а кроз богослужење и без одласка у Свету земљу можемо да се оплеменимо молитвеним искуством наше свете Цркве и свим оним богослужбеним химнама, пјесмама које имају дубоку духовну садржину и духовну тематику“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Увод у предавање дао је ђакон др Никола Маројевић, најављујући да ће,у организацији Црквене општине Никшић, 19. марта предавање на тему „Пролазност и тајна вјечности“ одржати др Миодраг Чизмовић.