Осамнаеста годишњица НАТО бомбардовања обиљежена је у Никшићу, у четвртак 24. марта 2017, поменом који је, у Саборном храму Светог Василија Острошког, уз молитвено присуство вјерног народа, служило свештенство никшићког намјесништва.
Годишњицу почетка НАТО агресије на СР Југославију обиљежило је и Удружење бораца ратова од 1990. Никшића. Родбини страдалих војника и грађанима Никшића, који поштују њихову часну жртву и жртву невино пострадалих цивила, у име Удружења бораца обратио се Блажо Ђурковић, предсједник.
Ђурковић је подсјетио да је власт Црне Горе, под чувеним слоганом рата за мир, увела народ у грађански рат у којем су десетине палих бораца,о чему свједочи обиљежје на тргу Шака Петровића, јуначки платили животима политику њиховог рата за мир.
„Они рачунају да је 18 година довољно да се заборави и опрости онај дивљачки и нецивилизацијски насртај највеће војне силе у историји на малу балканску земљу, која није имала никакве могућности да одговори, а камоли да се брани. Тај бјелосвјетски олош је са безбједне даљине, користећи надмоћно оружје, просто вјежбао и испитивао војне потенцијале, убијајући на хиљаде цивила и рушећи све важније инфраструктурне објекте, па чак и болнице, путничке возове и зграду ТВ Београд“.
„Прве бомбе и прва војничка жртва пала је баш у Црној Гори, а дјеца Мурина ће остати заувијек као симбол дјечије невиности и вјечног пламена слободе наспрам силе и људског ништавила“, рекао је Ђурковић.
Он је указао на то да власт Црне Горе „хита да по сваку цијену постане дио злочиначке алијансе, не питајући никога, а камоли сопствени народ“.
„Сваком појединцу позната је и сваким даном јаснија НАТО стратегија да тај монструм прво медијски спинује жртву, потом ствара тзв. контролисани хаос, па онда свим средствима, сад у виду спасиоца, уводи ред. Разорене, некада стабилне и срећне државе постају рушевине и развалине са милионским жртвама, а њихова богатства, која су и била циљ, постају плијен налогодаваца из Бијеле куће“.
„Сада су, нажалост, потпуно јасне двије ствари: НАТО пакт и Монтенегро су спремни да по сваку цијену заврше свој прљави, али за Црну Гору никада признати посао. НАТО је и прије 18 година срушио све међународне норме права, потом сопствену Резолуцију 1244 и никад никоме не полаже рачуне. Монтенегро је, још тада, јединствен примјер у историји ратова, отворио национални телевизијски канал за директну ратну пропаганду непријатељу. Монтенегро је учинио још пуно на НАТО путу, као што је одбацио гусле и епику, протјерао ћирилицу и српски језик, Русији објавио економски и сваки други рат, а Његош је постао духовни, као што је Принцип фактички терориста“, нагласио је Ђурковић.
Код спомен-обиљежја Никшићанима и Шавничанима, страдалим у ратовима од 1990. на подручју Босне и Херцеговине, Хрватске и Косова, пошту војницима и невино страдалим цивилима током НАТО бомбардовања одале суи положиле цвијеће, њихове породице, представници Удружења бораца и неколико политичких партија.
У свјетлу осамнаесте годишњице од почетка НАТО агресије на Србију и Црну Гору, тадашњу СРЈ, о тежини овог злочиона јасно говоре следећи подаци: током 78 дана бомбардовања убијено је најмање 2500, а рањено и повријеђено више од 12.500 људи. Погинуло је, или нестало, 1008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6000 цивила, међу њима 2700 дјеце. Укупна материјална штета процијењена је на више десетина милијарди долара.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. 19 земаља чланица НАТО је без одобрења Света безбедности УН 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. НАТО је лансирао 1300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. За ове злочине нико још увијек није одговарао.
