Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије служио је, на празник Светог Теофилакта Исповједника, у уторак 21. марта 2017, на Варошком гробљу у Пљевљима помен Јелени Шаулић Бојовић, поводом годишњице смрти ове хероине српског народа.
Родбини и поштоваоцима жртве Јелене Шаулић Бојовић, по одслуженом помену, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, поручивши да данашњи помен свједочи да идеали за које се борила Јелена Шаулић Бојовић и данас имају велики значај.
„Извршисмо помен Јелени Шаулић, учитељици, јунаку, комити, мајци, поносу и љепоти нашег слободарског народа. Овај данашњи помен и окупљање њеног потомства, њене родбине и поштовалаца њеног јунаштва и њене жртве свједочи да они идеали за које се борила и страдала Јелена Шаулић, удата Бојовић, и данас имају итекако велики значај“.
„Драго нам је што је данас овдје са нама њен унук, познати српски историчар, мислилац, књижевник г.дин Бошко Бојовић,професор на Сорбони, кога бих замолио да каже коју ријеч овдје поред гроба његове покојне баке, али вјечно живе у нашем спомену и у наручју Божјем“, рекао је Владика Јоаникије.
У свом обраћању Бошко Бојовић је, најприје, захвалио Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком и администратору Епархије милешевске Г. Јоаникију на чинодејствовању и принијетим молитвама, као и предсједнику Општине, свештенству, свима који су се потрудили да се обележи овај дан на који је умрла Јелена Шаулић, рођена Бојовић.
„Јелена је била мајка мог покојног оца Илије Бојовића, који је остао сироче од непуних годину дана. Она је била учитељица у Призрену уочи Балканског рата, пре тога су живели у Гајтану или Горњој Јабланици. Њен отац је био Петар Шаулић, угледни свештеник жабљачки и она је као учитељица отишла у комите у Топличком устанку. Исправније би било рећи Јабланичко-топличком устанку, чија је стогодишњица ове године“.
„После тог великог устанка, који није довољно познат, а надам се да ће битиобележен ове године, дошла је у Црну Гору, на Жабљак, дурмиторски крај заједно са њеним оцем протом Перком и ту је наставила комитовање. Ту је упознала будућег супруга војводу Бошка Бојовића, који је био добровољац из Америке, дошао 1912. на Скадар и после рата су се венчали. Њихов син Илија родио се 1920. После непуну годину она је умрла. Није жалила ни живота, ни здравља за слободу и будућност свога народа“, казао је Бошко Бојовић.
Јелена Шаулић Бојовић је рођена 1896. у селу Јунча до код Жабљака. Због сукоба са краљем Николом њен отац је био принуђен да са породицом напусти Црну Гору, па је Јелена одрасла у Србији. Одликовала се необичном бистрином ума и најљепшим врлинама, па је веома брзо, уочи Првог свјетског рата, завршила учитељску школу и добила намјештење као учитељица у Призрену.
Бугари су 1917. убили њену мајку Стану (рођену Кнежевић), а четири дана касније букнуо је Топлички устанак. Међу Србима, који су се подигли против бугарског зулума, био је и свештеник Перко са ћерком Јеленом. Придружују се устаничким четама Косте Војиновића на Радан планини. После пропасти Топличког устанка, заједно са оцем и групом устаника, прелази у Црну Гору, гдје се прикључују комитској чети војводе Бошка Бојовића, која је, по дурмиторским врлетима, ратовала против аустроугарског окупатора.
Од последица рањавања, тешког војевања и четовања 1917. и 1918. Јелена се разбољела и умрла 21. марта 1921. године. Посмртно је одликована Карађорђевом звездом са мачевима, која се додјељује за изузетну храброст. Удружење ратника и поштовалаца ратова 1912-1918. из Пљеваља подигло јој је спомен обиљежје на Пљеваљском гробљу гдје је сахрањена. Остала је упамћена као херојина устаничке Топлице и непокорног Дурмитора.
