У трећу недјељу Великог Часног поста - Крстопоклону, у цркви светих Апостола Петра и Павла, Литргију је служио протојереј Дарко Пејић.

У слову поуке послије причешћа вјерника о. Дарко је подсјетио на ријечи светог Апостола Павла “крст је лудост онима који гину”, мислећи на све људе који силу и жртву крста не признају.

“А Христос одговара и каже људима –Ко се постиди мене и Оца мојега пред родом овим прељуботворним и грешним, постидјеће се Син Човјечји њега када дође у слави са Анђелима. Зашто каже прељуботворном? Браћо и сестре, Христос мисли на све људе који Бога не доживљавају као свог. Човјек који је ожењен, када помисли на било коју другу жену или дјевојку чини прељубу у срцу своме, јер дијели љубав. Тако је и са човјеком, помисао на сваку другу жељу и ствар и особу мимо Бога је прељуба у срцу. И учини човјек тако да заволи земљу више него небо, да заволи лажне богове, варалице и преваранте, пролазно, земаљско и трулежно више него небеско. Многи ће рећи, па тешко је узети крст и поћи за Христом, тежак је тај крст. Међутим, оно што стварно треба да запитамо себе јесте зашто је нама Крст Христов највећа горчина и тежина."

"Када се разболи човјек, када му запријети земаљска немоћ и слабост тијела његовога, и оде код љекара, не гледа и не пита колико је горак лијек који мора испити, само да би оздравио физички, да би своје тијело исцијелио. Често мора и да се одсијече неки дио тиијела и одстрани, може и то само да живи. Колико се човјек грчевито ухватио за земаљскса добра и блага. Гдје нам је та грчевитост за оно вјечно и непролазно, да се макар са истом снагом боримо за небеско. Довели смо себе до скоро најнижег степена лицемјерја. Помажу и други, али и ми здушно. Безброј пута сам последњих неколико година причао са пријатељима -дошли смо у ситуацију, дође човјек код човјека у кућу и хоће да запали цигару. И увели неку моду да човјек иде напоље. Човјек - икона Божја, дошао му бог у госте, јер човјек носи Божанско у себи. Ако би зато што има човјек порок а треба да изађе напоље па нико онда не би требало да сједи у кући. Зар нас Христос не учи - ко је од вас без гријеха нека први баци камен, и каже када је подигао поглед остала сама она жена поред њега – прељубница, а сви отишли. И пита – жено, гдје су ови што су те осуђивали и довели мени, каже – нема их. - И ја те не осуђујем, иди и не гријеши више. Онда ћемо и лопова и варалицу који сједи у дому извести напоље. А да буде још веће зло људе изводимо а животиње, псе, мачке рибе уводимо у домове, и они нам сједе на кревету, под столом и за столом, а човјек- икона Божја напоље. Е то је наша срамота, а то је само један примјер, којих је безброј. Они који нам то пропагирају исти ти су нам послали бомбе са осиромашеним уранијумом и отровали ову земљу и народ много више него милијарде цигарета. Знате лицемјерје да би дошло до краја мора да има свој пандан. Они који немају храбрости да узму крст свој и иду за Христом, они саплићу оне који носе свој крст."

"Ако узмете крст свој И притисне вас тај терет ви немате кад и немате снаге ни воље да друге ометате, јер сте већ довољно под теретом. Значи ако је човјек загледан у себе и сагледава своје гријехове и мане, слабо ће видјети туђе. Ово је браћо сестре Крстопоклона недјеља, трећа недјеља Часног поста да нас опомене и подсјети чиме смо искупљени и плаћени - крвљу Исусовом на Крсту распетом, проливеном за Крст. Јесте то тежак крст, али Христос није рекао –узмите крст свој и идите, него - нека узми крст свој и иди замном. Значи прошао је Он најприје. Кажемо тешко, а замислите жеднога човјека да стоји на овој страни, да је на другој прекрасан извоз, а да је између трње. Мало би трпио, а она би га жеђ натјерала да раскрвари своје ноге, да спаси тијело да не умре. Немојмо онда да нам је жао и да се плашимо од мало трња и страдања овдје на земљи, да би прешли ту стазу и да би се Царства небескога удостојили. Дошли смо до тога да у породици, у кући, члан се прексти па то ради кришом, јер ће се неко насмијати и наругати. Као Хришћани, слободно и храбро свједочимо своју вјеру, прекстимо се, то је наш печат, коме смета - шта ћемо. Ми не тражимо од других да се крсте, немају они право да траже да се ми крста свога одричеммо. Нека би Бог са Крста свога и Крстом својим, и нас спасио и путем својим у живот вјечни увео."