На Задушнице, 5. марта 2016, у суботу Литургију у цркви Светог Николаја Мирликијског у Бијелом Пољу је служио протојереј Дарко Пејић. Послије Литургије уз саслужење протојереја-ставрофора Мираша Богавца и јереја Николе Скопљака освештали су жито за упокојене и обавили парастос.

“Задушнице значе молитву за душу, то је за оне душе од којих се тијело одвојило, предато земљи по јеванђелској: “земља си и у земљу ћеш отићи”. Међутим, душа је дар човјеку од Господа у тренутку стварања човјека, оно чиме човјек дише, траје и живи, оно бесмртно и непроцјењиво у човјеку. Зато се, браћо и сестре у овој недјељи окупљамо и молимо. За душе преминулих предака наших и сродника. Тада свештеници долазе у храмове раније него иначе и сви би ми требало да дођемо раније, упалимо свијеће за своје преминуле а онда док свештеник обавља проскомидију, на којој вади честице најприје за живе вјернике и парохијане а онда и за преминуле. Али не умрле, него уснуле као што каже апостол Павле. Уснути значи починути, одморити од мука овога живота, али одморити се до свеопштег Васкрсења да би били заједно са Господом, јер смо од њега и постали. Једино природно је да оно што је од Бога и што је божанско је да хрли и да граби ка Богу, све остало је неприродно и све остало је знак да је оно Божанско у нама потамнило, па нас обузело нешто друго и вуче нас негдје друго.

Кад год нисмо на Божјем онда смо на неком другом путу, а знамо који је то пут. Ми смо позвани да будемо на путу предака својих, Светога Саве, Светога Василија и наши преци су свети и надамо се у милост Божју и молитве њихове. А и ми морамо да се мало потрудимо” бесједио је о. Дарко и указао на мали број вјерника који су извели свештенике на гроб. Он је објаснио да је та једна молитва у години за оне који су у гробу и за њихов покој душе као барем једна молитва у дому са својим свештеником.

О. Дарко је подсјетио вјернике да је читава ова седмица заупокојена.