Поводом обиљежавања дана почетка агресије НАТО-а на СР Југославију, који је био на данашњи дан 1999. године, као и дана страдања дјеце и недужних цивила у Мурину, у Никшићу је у четвртак 24. марта 2016, служен помен свим страдалим током злочиначких удара НАТО-а на Србију и Црну Гору.

Помен у Саборном храму Светог Василија Острошког служили су свештеници Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске: протојереј-ставрофор Драган Крушић, протојереј Василије Брборић и јереј Радмило Чизмовић.

„Извршили смо парастос нашим страдалницима, који су изгубили своје животе од стране НАТО агресора. Тада је 26 земаља, моћника овог свијета бомбардовало једну малу земљу, нашу отаџбину и страдало је око 3.000 људи од чега је било око 90 дјеце. Ми се сјећамо тих мученика, који су ни криви ни дужни страдали, а повод за бомбардовање је био један човјек, како су говорили, међутим, видјели смо, потом, кад су нам одузели Косово и Метохију, да су направили на Косову највећу НАТО базу у Европи“.

„Велико страдање се продужује и дан-данас, много народа је обољело, многи супружници не могу да имају дјецу због последица бомбардовања, а ни данас нема мира на Косову и Метохији. Чак се намеће овом народу да и ми треба да уђемо у НАТО пакт и учествујемо у пропаганди. Дужни смо, драга браћо и сестре, да праштамо, али да знамо да нико никад не треба да, ради неке своје идеологије и пролазног циља, убија и уништава један народ. Нека Бог прости душе страдалницима, подари им Царство Божје и вјечни покој“, казао је свештеник Брборић.

Годишњицу почетка НАТО бомбардовања обиљежили су и чланови Удружења бораца ратова од 1990. године Никшића, чији су представници положили цвијеће и одали пошту војницима и невино пострадалим цивилима код спомен-обиљежја на тргу Шака Петровића.

У име Удружења бораца ратова од 1990. године обратио се Блажо Ђурковић, који је подсјетио да се навршава 17 година од када је „злочиначка и милитаристичка организација НАТО пакт почела свој крвави и нељудски чин рушења суверене државе СР Југославије“.

„Не блиједе слике, нити ће икада, стравичног дивљања агресора који је са безбједне даљине бирао циљеве без страха да ће изгубити иједног војника. Рушене су болнице, школе, путнички возови, колоне избјеглица и медијска државна кућа, која је својим грађанима пружала информације. То је западна демократија, која стиже послије касетних бомби, осиромашеног уранијума, уништене инфраструктуре, демократија која инсталира корумпиране пионе преко којих довршава своје крваве радове. Врхунац цинизма и хипокризије наступа онда када жртва моли џелата да јој опрости што се уопште дрзнула да брани слободу“.
„Свједоци смо завршног чина гдје онај исти режим од прије 17 година, иза леђа народа, без провјере народне воље, а зарад себичних интереса, хрли у ту злочиначку организацију.Плаћени лобисти и приватни партијски медији даноноћно шире пропаганду о срећи и просперитету које доноси НАТО пакт, а учинак истог кулминира милионима убијених, расељених, унесрећених“, нагласио је Ђурковић.
Терористички напади који су се догађали и догађају у Њујорку, Мадриду, Паризу, Лондону, Анкари и Бриселујесу примјери освете оних очајника који долазе са простора, које је, према Ђурковићевим ријечима, претходно усрећио НАТО.

„Страшно је што од НАТО-а и његових осветника страдају невини људи, али је још болније што се жртве, итекако, разликују, па се жртве НАТО злочинаца ниподаштавају, док се оне у њиховом дворишту жале до огавне патетике. Црна Гора нема ниједан разлог да буде дио тога. Црној Гори треба неутралност, а не додатне и погубне подјеле, које долазе сврставањем у било коју алијансу“, оцијенио је Ђурковић и поручио: „Са овог узвишеног мјеста, гдје се клањамо сјенима наших најбољих јунака, позивамо усијане главе, слуганске нарави да поштују нашу историју и ове жртве тако што неће за туђе интересе од наше дјеце правити модерне јањичаре. Онима што се стиде сопствене историје, па се ограђују и од ових невиних жртава, сводећи их на своју политичку колатералну штету, поручујемо: Ви сте недостојни и да их поменете, јер не можете схватити да они који живе своје мале животе са њима тону у таму и ништавило, а они који дају животе за другог живе вјечно, а њихова имена, као на овом спомен обиљежју, сијају попут луче вјековима“.