Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је на Велику суботу, 1. маја 2021. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови, уз саслужење беранског свештенства и монаштва Манастира.

У својој бесједи Епископ Јоаникије је навео да је данашња света служба по много чему посебна; почиње са вечерњом службом, у наставку се служи Литургија Светог Василија Великог и друге особености које има, те се умјесто Херувимске пјесме пјева: Да умукне свака твар и ништа земаљско да не помишља у себи.

„Послије смрти Господње, скидања са крста Његовог божанског тијела и Његовог погреба, настао је мук у цијелој васељени. Све је умукло, јер се савршава велика тајна, и анђели и људи као да су се повукли сви сами у себе. Настала је неизрецива, дубока тишина, али ту тишину испуњава Божја љубав, јер је Господ принио жртву за цио род људски, излио своју живоносну крв и примио смрт“.
„Та жртва је најувјерљивија пројава Његове љубави. Он је примио смрт ради нас, да би смрћу својом смрт уништио. Управо када је сишао у доње свјетове, лежећи у горбу и силазећи у ад, Он је уносио божанску свјетлост, свјетлошћу свог божанства обасјао душе које су пребивале у доњим свјетовима, све их оживио и обрадовао, свима даровао живот, као што пјевамо у Васкршњем тропару“, рекао је Владика.

Истакао је да је дубока тајна Христовог силаска у ад. Ми, људи који смо на земљи можемо, по ријечима Преосвећеног Епископа, ту тајну доживјети и на такав начин да схватимо да је Христос сишао до ада који ми доживљавамо у овом свијету.

„Наш ад су наше подјеле, наше свађе, наша неосјетљивост, зараженост гријехом, помраченост, отуђеност једних од других, мржња према ближњима. То је наш ад који овдје ми, већ, доживљавамо. Све је то Господ примио на себе и све уклонио својом жртвом, обасјао нас свјетлошћу свог божанства и вјечне славе и даровао нам нови живот“, казао је Његово Преосвештенство.

Додао је да на овај свети дан, дан тишине, дан почивања Господњег у гробу, већ, имамо предокус васкрсења Христовог.

„И ова света служба то свједочи. Господ је примио смрт, али Његово божанство се није одвојило од Његовог тијела, нити од Његове душе. Смрт је само раздвајање душе и тијела, али то је било привремено и ради нашег спасења; реална, права смрт али привремена, јер ко ће Онога Који даје живот и Који је извор живота, ко ће Њега убити, ко ће Га усмртити? Зар смрт Њега може заробити, зар смрт Њега може држати у својој власти? Не, никако, Он је Извор живота и када је почивао у гробу био је Извор живота“, бесједио је Владика.
Он је поучавао да наша вјера увијек има наду, јер је ослоњена на Христа Господа, распетог и васкрслог.

„Таква је наша вјера и наш живот, све у знаку крста и васкрсења, у знаку Христове побједе над смрћу. Ми смо хришћани по томе што смо се везали за васкрсење Христово, за Христа васкрслог, за тај чудесни, неописиви, необухватљиви, необјашњиви догађај. У ове свете дане доживјели смо велику драму која обухвата небо и земљу, драму која почиње у срцу и уму сваког човјека, јер свако од нас, који смо заражени гријехом и смрћу наћи ће у себи много тога што не ваља. Али, Онај ко је узео наше гријехе ослобађа нас, сваког од нас вјерујућег појединачно и све нас заједно“, указао је Епископ Јоаникије.

Поручио да је Велика субота дан тишине, дан мира.

„Господ обасјава својим божанством доње свјетове, просвјетљује и нашу таму, просвјетљује наш духовни вид, отвара наше духовне очи, чисти наше духовно виђење, а духовно виђење је вјера; јача наша вјера. У току ове недјеље изузетна је прилика за сваког да уђе у та изузетна догађања коjа су садржана у нашим богослужењима. Учествујући у богослужењима, која изражавају сву динамику борбе добра и зла, динамику спасења које је Господ Исус Христос извршио, и ми сами се укључујемо у то велико дјело. Господ нас укључује и чини саучесницима својих божанских и спасоносних дјела. Каква повластица, каква прилика за сваког од нас“, рекао је Владика.