Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је, на Васкршњи понедјељак, 3. маја 2021. Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Петке у Мурини, поводом годишњице од страдања невиних муринских жртава, током Нато агресије на нашу отаџбину, СР Југославију 1999. године.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије.
У архипастирској бесједи, током Литургије, Преосвећени Епископ Јоаникије је рекао да су данас сабрали у Мурини, поводом двадесет и двије године од страдања жртава НАТО бомбардовања. Као што је уобичајено, најприје се врши света служба Божја у новом храму, који се, још увијек, гради.
„У њега се уграђују и невине жртве са Мурине, дјеца: Мирослав, Јулија и Оливера, и одрасли: Милица Кочановић, Вукић Вулевић, Манојло Коматина. Оне све више урастају у тајну Голготе Христове и њихову жртву сагледавамо кроз жртву Господа Исуса Христа на Голготи. И Мурина је била Голгота тог 30. априла 1999. и то не само голгота народа који живи овдје, него Христова Голгота, јер овдје живе православни Срби, хришћани који су страдали. Та невина крв покренула је људе из овог малог мјеста да подигну велики храм“, навео је Владика.
Он је додао да се из почетка није толико причало да постоји веза између страдања муринских жртава и овог храма.
„Али, то смо својом душом осјећали, а сада видимо да овај свети храм на Мурини ниче из крви невине, из крви дјеце и невиних жртава које су овдје пострадале. Тако се то догодило, бомбардовање Мурине 1999. приликом Нато агресије на СР Југославију. Велика трагедија која се догодила са овим мјестом, али, видимо, да нас окупља спомен невиних жртава и то је велика нада за ово мјесто, као што увијек невине жртве дају онима, који их се сјећају, нови живот. И Мурина је почела да живи новим животом“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Нагласио је да се подиже овај свети храм у који се уграђују невине жртве, а у којем се обједињавамо и оплемењујемо заједно са сјећањем на дјецу и одрасле који су, како је оцијенио, пострадали без икакве своје кривице.
„Сјећамо се и ранијих страдања овог краја. Све нас то оплемењује, јер сјећање на жртве много обавезује. Обавезује нас на племенитост, да његујемо хришћанско памћење и хришћанске врлине, да љубимо и чувамо једни друге, да живимо у миру и слози, да помажемо једни друге, да изграђујемо живот и нашу отаџбину“.
„Нека буде на здравље и на спасење овај окуп данас, овдје, прво у храму, а затим и помен на Мурини. Тај помен је као Васкршња служба, јер на мјесту распећа Христовог, на истом том мјесту прослављамо и Христово Васкрсење. Нато пакт нам је 1999. послао такву васкршњу честитку што нас је бомбардовао овдје на Мурини, побио невину дјецу и остале невине жртве, порушио мост, али, нека Бог суди, јер Он је једини праведни Судија. Ми ћемо чувати сјећање на наше жртве, његовати међусобну братску љубав и никада нећемо заборавити да смо преживјели велику неправду и велико страдање, незаслужено. Христос Васкрсе!“, поручио је Епископ Јоаникије.|
Послије Литургије, код спомен-чесме на Мурини, као и претходних година, одслужен је помен невиним муринским жртвама. Преосвећени Епископ се обратио сабраној родбини погинулих, мјештанима и поштоваоцима жртве муринских новострадалника.
„Овдје су пострадала дјеца, која су нас подсјетила на наше вјековно страдање. Дјевојчице, сестре од тетака, Јулија и Оливера, избјегле са Косова, подсјећају нас на ону избјеглу дјецу са Косова и Метохије, која су потражила спас у Велици и Ржаници, а који су, овдје, нашли смрт у току фашистичке окупације и злочина. Колико је дјеце тада пострадало заједно са величком, ржаничком и горњеполимском дјецом, која су дошла овдје са Косова и Метохије, још није установљено. За оне који су живјели овдје и рођени били, уписани у књиге, углавном се зна, али онај ко је избјегао често је остао без ичега, па и без књиге рођених. Још трагамо за именима жртава са Косова и Метохије 1944. године 28. јула, које су се налазиле у овим крајевима, а пострадали су само зато што су били православни хришћани и Срби по националности“, указао је Владика Јоаникије.
Он се осрнуо и на страдање Мирослава Кнежевића, дјечака од око 14 година.
„Он је добио име по свом стрицу, који је, од своје двије године, пострадао у злогласном италијанском, нацистичком затвору, у којем је уморено много дјеце. Једно од те дјеце се звало Мирослав Кнежевић, а нови Мирослав понио је име те жртве, свог стрица, и сам је постао жртва са 14 година. Али, као што се Голгота претворила у извор новог живота, као што је Христова жртва просвијетлила цио свијет и привела Богу, честитости и правди све оне који се клањају Крсту Христовом, тако су и муринске жртве овом мјесту већ дале нови живот. Ево, подиже се овај храм лијепи и величанствени, који, иако га граде људи својим прилозима, трудом и љубављу, ниче из крви невиних жртава са Мурине“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Домаћини трпезе љубави, која је уприличена овом приликом, били су: г-дин Милун Зоговић, посланик у Скупштини Црне Горе, Милош Грозданић и свештеник Бојан Радуновић, надлежни парох.
Скупу су присуствовале бројне личности из друштвено-политичког живота Црне Горе, међу којима: потпредсједник Скупштине Црне Горе г-дин Страхиња Булајић, посланици у Скупштини Марко Ковачевић и Владимир Јоковић, предсједници Општина: Беране Тихомир Богавац, Будве Марко Бато Царевић, Андријевице Жељко Ћулафић, те предсједник СО Беране Новица Обрадовић и потпредсједник Општине Андријевица Веско Ракетић.
