Светом архијерејском литургијом и освећењем спомен-обиљежја Царским страстотерпцима, данас је у манастиру Дајбабе код Подгорице обиљежена стота годишњица страдања руске царске породице Романових.
Овим је почела четвородневна духовна манифестација „Породица Романов – сто година светости“.
Служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, изасланик Патријарха александријског г. Теодора Другога Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Свјатјејшег Патријарха московског и читаве Русије г. Кирила Епископ городецки и веглужски г. Августин, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, умировљени Архиепископ медонски Руске зарубежне цркве г. Михаил и изабрани Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.
Одговарали су Хор Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња и Дјечји хор „Преподобна мати Ангелина Српска“ из Никшића.
На почетку литургије Митрополит Амфилохије је у првине ангелског лика обукао послушника дајбабске обитељи Драгана Ђуровића.
У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит црногорско-приморски је рекао да Христос Господ није дошао у овај свијет да му служе, него да служи.
„И не само да служи него да и живот свој полаже за народ свој, за човјечанство, за људе своје. И сви они који су кренули за Њим као путем, истином и животом, они су призвани да носе крст Христов. Тако су свој крст понијели Његови ученици, тако су и њихови сљедбеници радили до наших времена“, казао је Владика Амфилохије.
Додао је да је и дајбабска светиња, коју је открио Свети старац Симеон, у знаку крста, као што је и живот Старчев у знаку труда, подвига, крста, распећа али и васкрсења.
„У знаку крста су и цар страстотерпац Николај, царица Александра и дјеца њихова Алексеј, Олга, Татјана, Марија и Анастасија. Њихов живот је живот на крсту и распећу, а кроз њих и преко њих и живот бескрајне мајке Русије“, нагласио је Владика Амфилохије.
Владика је рекао да није случајно што се данас овдје освештава спомен обиљежје цару Николају, кога је Црна Гора бескрајно љубила, а цар Николај био њен велики добротвор.
„Ено свједочанства – храма Светог Василија Острошког у Никшићу, чији је он задужбинар. Ено свједочанства и Царевог моста, који повезује Стару Херцеговину са Црном Гором. Ено свједочанства и камена темељца, који је положио цар Николај у вријеме крунисања краља Николе на Цетињу за градњу храма Свете Тројице. Нажалост, дошли су балкански ратови, дошао је Први свјетски рат, цар је пострадао заједно са својим народом, и није подигнута задужбина на Цетињу“, рекао је он и додао да се нада у Бога да ће она бити подигнута и у њој похрањене три велике хришћанске светиње – икона Богородице Филеримос, рука Светог Јована Крститеља и честица Часног Крста Господњег, које су код нас такође стигле из царске Русије, у вријеме страдања царске породице.
Митрополит Амфилохије је подсјетио да је цар Николај у Првом свјетском рату спасио Србију и Црну Гору.
„Након објаве рата од стране Аустроугарске и Њемачке, он је такође постао савезник Србији и Црној Гори, да би 1916. године, када је капитулирала Црна Гора, а краљ Петар Карађорђевић са Митрополитом Србије Димитријем прешао Албанску Голготу, и ту био у опасности да буде убијен заједно са својом војском, на Валони, благодарећи цару Николају то се није десило.
Рекао је да је цар Николај тада поручио савезницима Французима и Енглезима да ће потписати сепаратни мир са Њемцима уколико не помогну српској војсци.
„Зато су Французи и Енглези послали бродове и тако је спасена српска војска благодарећи цару Николају. А да је, мени се чини, тада он престао да ратује против Њемаца, не би Њемци послали Лењина да изврши крваву револуцију у Русији, а цар не би изгубио свој трон и своју круну царску. Али је Бог тако хтио да се његовим страдањем и мучеништвом заврши период историје човјечанства који је започео царем Константином 313. и 325. године утемељењем Константинопоља – Новога Рима“, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.
Нагласио је да је живот цара Николаја, као и Христов живот, био у знаку крста и распећа, али и у знаку васкрсења.
„Ево једног од свједочанства његовога васкрсења“, закључио је Митрополит Амфилохије.
Након светог причешћа, обављено је освећење спомен обиљежја.
Прочитана је порука Патријарха александријског Теодора Другога.
Епископ городецки и веглужски г. Августин рекао је у поздравном слову да је узбуђен и потресен како српски народ поштује цара Николаја и царску породицу Романова.
„И морам да признам да је српски народ једини народ на свијету који је до краја остао вјеран руском народу. Никада га није издао. Ми знамо да је ваша земља након страшне револуције која нас је тада задесила, свим срцем примила нашу емиграцију. Ја као човјек никада нећу заборавити то доброчинство краља Александра, кога су управо због тога убили у Марсеју“, рекао је Владика Августин.
Он је посебно поздравио Митрополита Амфилохија.
„У име цијеле Русије, ја вам се, Ваше Високопреосвештенство дубоко поклањам за ово данашње свештенодејствије. Овај данашњи догађај оставиће дубок траг у односима наших народа“, казао је он и Митрополиту Амфилохију уручио поклон – икону Мајке Божије Фјодоровске.
Митрополит Амфилохије одликовао је овим поводом Орденом спомена на стогодишњицу страдања царских страстотерпаца Романових Патријарха александријског Теодора Другога, Патријарха московског Кирила, Митрополита зимбабвеанског и анголског Серафима, Епископа городецког и веглужског Августина и амбасадора РФ у Подгорици Сергеја Грицаја.
Уз одликовање додијелио им је и реплику васкршњег јајета цара страстотерпца Николаја Другог Романова.
Скуп је поздравио и амбасадор Русије у Подгорици Сергеј Грицај.
Поред руског амбасадора, присуствовао је и амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Бингулац, као и представници црногорских опозиционих политичких странака.
Митрополит Амфилохије казао је да на овај скуп нијесу позвани представници црногорске власти због санкција које су увели Русији.
„Ми санкције Русији заводимо на овај начин, а њихове и наше санкције се не могу мијешати“, рекао је Митрополит Амфилохије уз бурно одобравање сабраног вјерног народа.
Потом је приређена трпеза хришћанске љубави уз празнични културно-умјетнички програм.
