У оквиру културно-духовне манифестације „Дани Светог Василија Острошког“ која се одржава у Никшићу, у уторак 9. маја 2017, одржана је промоција часописа „Свевиђе“, чласила Епархије будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот Цркве.

У представљању часописа, чији мајски, 108 број је ових дана изашао из штампе, учествовао је историчар др Васиљ Јововић, који се осврнуо на текстове историјске тематике објављене у „Свевиђу“ у протекле три године.

Тим текстовима, по мишљењу Јововића, часопису је дат шири оквир, јер осим теолошких, текстова из хришћанске културе и оних који се односе на дешавања у Епархији, часопис је обогаћен и историографским садржајем.

„Циљ увођења већег броја историографских текстова у часопис „Свевиђе“ је да се одржи национални и вјерски континуитет у данашњим, „смутним временима“, када се негира српски национални идентитет народа у Црној Гори и прогони Српска православна црква“, запажа др Јововић.

Позивајући се на мишљење Г. Флоровског да је удаљавање савременог свијета од хришћанства главни узрок хаотичности и дубоке подијељености, др Миодраг Чизмовић је указао да је дужност хришћанина не само да буду свјетлост свијету, већ и да побјеђују сваку површност, препознавши да истинска љубав мора тријумфовати над баналношћу, слобода над нужношћу и суштина над формализмом.

„Часопис „Свевиђе“ је већ препознат као лист који не само афирмише хришћанску културу већ постаје духовна енклавица бјекства од узурпације и тоталитаризма, безочности медиокритетског духа. И наравно, „Свевиђе“ постаје препознатљиво уточиште хришћански профилисаних мислилаца. Осим теолошке проблематике, часопис сублимира све битне домете хришћанске културе, као и историјске и књижевне теме. Одавно су руски словенофили профилисали став да суштински треба тежити „интегралном знању“, јер је просто теологију, философију, умјетност и естетику једино у духу јединства могуће аутентично схватити и дубље разумјети“, казао је Чизмовић.

Ђакон др Никола Маројевић, главни уредник, је подсјетио на допринос који су профилисању „Свевиђа“ дали први уредници:пјесник Драгиша Маџгаља, који је часопис уређивао од 2002. до 2006. и дао му смјернице којима се „Свевиђе“ и данас руководи у борби за смисао, традицију, историју, те Влајко Ћулафић, новинар и књижевник, који заузима достојно мјесто у савременој српској поезији, а глави уредник био је од 2006. до своје смрти 2016.

„Свевиђе је настало као ехо обнове светосавске епископије Будимљанско-никшићке, напајајући се са извора истинске, непомућене српске писмености наших древних светиња: од катедралног манастира Ђурђевих Ступова, преко Пиве, бјелопољске цркве Петра и Павла, Никољца, Шудикове, Жупског манастира, нашег Саборног храма и многих других. Благослов Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија од првог броја даје подстрека и снаге да се истраје у борби за очување вјере и традиције, с једне стране, и да се иде у корак са временом с друге“.

„Теме које добијају своје мјесто у „Свевиђу“ обухватају бројне неуралгичне тачке постојања човјека данас. То најбоље показују аутори који своје текстове шаљу, тачније, прилажу овој нашој борби за слободу и достојанство човјека, хришћанина, Србина. „Свевиђе“ је отворено за све људе окренуте Добру и то, у извјесном смислу, даје нарочит печат утиску који човјек стиче читајући текстове или учествујући у њиховом настајању“, напомиње главни уредник.

По мишљењу књижевника Милутина Мићовића „Свевиђе“ је успјело да обједини духовно, црквено искуство, теолошко, филозофско и културноразумијевање у ширем смислу, да покаже критички однос према укупној друштвеној стварности.

„Из часописа „Свевиђе“ потекло је доста критичке свијести која се ослања на дубинско наслеђе народа, искуства Цркве и појединаца који су очитије посвједочили оно што је човјек и што човјек може да покаже у временима кризе, изазова. Надам се да то чојство и јунаштво, у разним облицима, није угашено, јер Дух који силази на народ, на Цркву, обнавља човјека из дубине и у цјелости, обнавља његово јунаштво и потребу за истином“, рекао је Мићовић.

„Свевиђе“ нема амбицију високо интелектуалног часописа, већ преноси једноставност, здравље народа. Тоје мали,простонародни часопис, једна простонародна писменица“, казао је Мићовић.

Промоција је одржана у просторијама Црногорско-руског поријатељства „Свети Георгије“, у чије име је публику и учеснике вечери, поздравила Милица Бакрач, уредница трибине „Свободијада“.