Књига поезије "Христ у Аду", аутора Будимира Дубака представљена је у понедјељак 29. маја 2017, у оквиру трибине Удружења књижевника Црне Горе "Свободијада", у Друштву црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије"у Никшићу.
Дубак је познат читавом српском и словенском говорном подручју као пјесник, романсијер, приповједач, драмски писац, есејиста, казала је у уводној ријечи Милица Бакрач, уредница трибине „Свободијада“, наводећи досадашња књижевна остварења и награде које је за своје стваралаштво добио Будимир Дубак.
У представљању књиге учествоваоје књижевник Новица Ђурић, предсједник УКЦГ, који је навео да ова збирка осим истоимене уводне пјесме, садржи још 63 пјесме, подијељене у четири тематска циклуса, а они су, опет, неодвојива цјелина: „Сјај Тавора“, „Азазелови сватови“, „Лов“ и „Одгон смрти“.
Дубак, како запажа Ђурић, најпрефињенијим, одабраним, господственим нитима продијева реченице од прве које подари читаоцу ове књиге, нити страдања, проклетства, туге, големе и неизрециве, због прогона и страдања, али и оне која се као усуд надвила над његовим народом још од Христа.
„И Његошу се свијет претварао у ад и потајно је страховао да се оно не догоди цијелом народу. А Ловћенски Тајновидац је знао да они који су над Христом адовали да ће у ад претворити и његов народ. И онај Христов, Његошев и овај Дубаков ад су изникли из истог коријена и оплодили се код истог народа, јединородног, а сада представљеног као двоглавог. Како се тада пјесник прибојавао да ће им бити суђено, да ће морати у изгнанство, да ће се потуцати од јатака до јатака, то се и обистини и бива сада у пјесми „Хајка на але“.
„И овај ад Будимира и пророчанство Светог Петра Цетињског и Ловћенског Тајновидца који оставише аманет као тврду вјеру Аврамову да ће свијет бити пред понором ако се раскрстимо, ако на своје свеце заборавимо, ако по који каменчић не додамо на камену гомилу проклетог Цара Дукљанина, ако Косову окренемо леђа, ако Светог Саву подједнако као пријатеље издамо, на њих заборавимо, ако се не добродарујемо и не похрањујемо ријечи златокриле с којима би и они након нас били кадри умаћи аду“, казао је Ђурић.
Пјесник Будимир Дубак, у књизи „Христ у аду“, узвишеним пјесничким маниром описује наше успоне и амбисе, крштења и погаче, походе и силазак у Ад и у Адове, у које се и данас стрмоглавимо, оцијенила је, у свом осврту, Милица Бакрач.
„Ту путању није било лако описати, али ипак, за познаваоце наше духовности, какав је Будимир Дубак, рекло би се, стварање ове зиданице није представљало проблем. Дубак није само познавалац духовности, књижевности, већ и историје, коју назива „недреманом историјом“, а историја Срба јесте недремана, немирујућа, неукротива и разапета, небеска, јер ми јесмо небески народ, народ који нетремице васкрсава“.
„Ова књига је драгоцјен православни уџбеник, ризница хришћанских мисли које треба појмити. Њени стихови поручују посрнулим душама како никада није касно да одлуче на коју ће страну: ка Христовом лику или „људомори од куге кужнијој“, Метохији и Пећкој Патријаршији или на „Свадбу лукаваго“ на којој се „танцује натрашке и наглавачке“, Девичу и Високим Дечанима или на „Женидбу Дукљанову“ која се свадбује „ноћу/ дворима доњим/ гдје се никад ништа не види, /гдје се никад ништа не чује, гдје се никад ништа не дише“. А не дисати, значи не постојати!“, нагласила је Бакрач.
Стихове из промовисане књиге, за коју је аутор недавно добио награду „Миодраг Ћупић“, читао је Спасоје Томић, а публици се одабраним пјесмама обратио и Будимир Дубак.