Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у Седму недјељу по Васкрсу, Недјељу Светих Отаца Првог Васељенског Сабора, 28. маја 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира.

Окупљеним вјерницима Преосвећени Епископ Јоаникије се обратио ријечима архипастирске бесједе.

Прва недјеља послије Вазнесења Христовог посвећена је Оцима Првог Васељенског Сабора, што, по ријечима Владике Јоаникија, није случајно. Свети Оци Првог Васељенског Сабора, њих 318, сабравши се у граду Никеји, бранили су истину о Христовом оваплоћењу, Његовом крсту, страдању, смрти, погребењу, васкрсењу и вазнесењу на Небо.

„Бранили су истину о Светој Тројици преко Сина Божјег, нама откривеној, о Оцу и Сину и Светом Духу. Надахнути Духом Светим они су оповргли Аријево учење и одбранили јеванђељску вјеру, јеванђељско откривење. А, заправо, сви Свети Васељенски Сабори су изнова утврђивали и продубљивали, на неки начин, вјеру која је једном дата Јеванђељем, продубљивали у оном смислу да нама људима то постане јасније“, рекао је Његово Преосвештенство, додајући да они нијесу могли дати ништа ново што Господ Исус Христос није већ утврдио својим дјелом, својим Јеванђељем, оваплоћењем, Крстом, смрћу, васкрсењем, вазнесењем.

Међу Светим Оцима је и светитељ кога данас прослављамо Свети Ахилије Лариски, који је код јужних Словена нарочито познат, иако је грчки светитељ. Његове свете мошти, подсјетио је Владика, донио је у Преспу бугарски цар Самуило. Касније је подигнута или, вјероватније, обновљена у моравском крају црква Светог Ахилија, чији је ктитор краљ Драгутин, а тамо је било и сједиште Епископије моравичке у доба Немањића.

„Оно што је Господ дао, драга браћо и сестре, то има вјечни значај, вјечни смисао, вјечно дејство кроз сва времена. Ми, нарочито, поштујемо првих седам Васељенских Сабора, а свим тим саборима био је образац, темељ онај Први Васељенски Сабор, сабран у вријеме Светог цара Константина. На њему су Свети велики Оци, међу којима Атанасије Александријски, коме је Господ био дао праву јеванђељску мудрост и искуство, његова дјела су темељ православног богословља; међу њима и Свети Николај Мирликијски велики архипастир Цркве, Свети Божји човјек, Божји угодниксветог живота и просвијетљеног ума“, рекао је Епископ Јоаникије.

У то вријеме, додао је он, Цркву је јеретичким учењем разарао безбожни Арије, који се помиње као други Јуда, јер је толику штету нанио Цркви Божјој, увео свађе, расколе и многе јереси.

„Ове секте данашње већином се заснивају на Аријевом учењу, мање или више, али им је свима он ослонац. Дакле, и у тим временима, када је Црква имала заштиту од цара, сената, власти царске, када се била понадала да је пребродила тешка времена, да су дошла времена мира и напретка, снашла су је велика искушења.
Догодила се јерес која је разарала Цркву и наносила штету Јеванђељу колико и она страдања и несреће које су је сналазиле у првим временима гоњења када је Црква страдала од непријатеља споља. Али, најстрашније је за Цркву када почне да страда изнутра. То су осудили Свети велики Оци, који су, касније, често помињани, па се наш народ заклињао у вријеме ропства под Турцима, била су многа завештања и када би нешто хтјели да утврде говорили би: „тако ми 318 Светих отаца Никејских“.

„И данас Сабори црквени имају велики значај. Немају сви сабори значај као што је имао Први Васељенски Сабор, али, у сваком случају, имају веома велику цијену у Цркви и са тим се не треба, уопште, шалити“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.