Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Јована Ветхопештерника, у уторак 2. маја 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Златеш у Томашеву.

Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије. Литургијском сабрању присуствовао јевјерни народ овог краја од којих је један број приступио Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.

У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије је говорио о Светој Матрони Московској. Рођена је 1881. у селу Себино (Туљска губернија), на двадесетак километара од чувеног Куликовог поља. Од рођења је била слијепа, изложена ругању и понижавањима, али је Господ обдарио даром прозорљивости и исцјељења. Многа чуда и исцјељења чинила је Блажена матушка Матрона, помажући несебично људима.

„Изложена је била Света Матрона највећем понижењу у овом свијету од рођења до своје смрти, једино што су је групице православних хришћана, који су сабирали око појединих свештеника и око светих душа, тјешиле и давале јој снаге, а она њима давала снаге својим молитвама. Света и праведна душа, чудесно житије, још не исписано“, казао је Његово Преосвештенство.

Он је додао даза њу није знао ни руски Патријарх и уопште мало је ко знао, осим групица побожног народа, који су осјетили благодат од њених светих молитава док је била у животу и који су знали за њена пророштва.

„Они су се,послије, сабирали на њеном гробу, јер Руси имају више тог осјећања за праведнике Божје, него ми. Чим знају да је неко живио светим и побожним животомсакупљају се на његов гроб, без обзира да ли је канонизован од стране Цркве или није. Дакле, Бог је прославио Свету Матрону Московску, извађене су мошти из гроба изградског гробља, који је, очигледно, био предвиђен да буде предат забораву, јер она није имала родбине, није имала никога, али народ се тамо окупљао“.

„Њене мошти су положили у манастир и од тада је процвјетао манастир, тамо се сабира народ, није грота рећи, као код Светог Василија Острошког. Манастир процвјетао, и народ руски процвјетао, обновила се вјера, али и заслугом Свјатјешјег Патријарха Алексеја, који је дао да се све то добро испита, па су професори са Московске духовне академије, које је он задужио, утврдили да се, заиста, ради о светој, богоугодној души, оправедној дјевојци која има Божје дарове и која је стекла слободу пред Богом да нас све заступа“, бесједио је Владика.

Владика је захвалио о. Николају, игуману манастира Златеш, на позиву да служе Свету Литургијуна овај свети дан, који је установљен за прољећну славу Манастира.

„Лијепо је што се данас овдје сабрасмо, хвала о. Николају који нас је позвао, хвала свим добротворима, приложницима, обновитељима, украситељима ове свете обитељи. Хвала Богу, овај манастир је процвјетао, лијепа црква, живописана, има још понешто да се уради, подигнут нови конак, уређено ово здање. Вријеме је да вратимо и овом мјесту његово старо име. Овај манастир назвали смо по старом имену овог мјеста, које се звало Златеш“.

„Дај Боже да се ово мјесто врати свом старом називу, да се назове Златешом иодбаци називе, којису му наметани кроз вријеме. Ми смо, преко овог манастира, вратили име и овом мјесту, а питање је да ли ће то учинити и општинске власти. Важно је да ми овдје имамо дивну светињу, која чува спомен на многе, дивне манастире Вранешке долине. Ово је нова светиња, али, она чува спомен и на манастир Вранштицу, на манастир Соколац, на манастир Клатники на многе друге светиње из Вранешке долине“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Преломљен је славски колач у славу Свете блажене Матроне Московске, која је прислава ове обитељи.