Бесједа Његовог преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког изабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија сабраном народу у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, 2. маја, 2021. љета Господњег:
„Христос Васкрсе!
Часни оци свештеници, поштовани пресједниче Скупштине Црне Горе, поштовани пресједниче Владе Црне Горе, поштована господо пресједници парламентарних странака, и посланици представници парламентарне већине у Влади Црне Горе, часни монаси и сестре монахиње, драга браћо и сестре и дјецо,
Господ Исус Христос, прије свога Вазнесења на небо, рекао је својим ученицима и апостолима да се за почетак не разилазе из Јерусалима него да буду заједно у молитви, док се не обуку у силе са висине, докле не дође Дух Свети утјешитељ да их укријепи на дјело апостолске службе и апостолске проповједи. И сјећамо се тог чудесног догађаја када су апостоли сабрани на Сиону заједно на молитви били одједном обасјани Божанском свјетлошћу. И на свакога од њих је сишао по један огњени језик Духа Светога који је прожео њихова срца, њихов ум и вољу, и очистио их од сваке нечистоте, просвијетлио и оснажио. То је благодат Духа Светога и сила Божије истине, правде и љубави, доброте која се излила од Христа, извора вјечне свјетлости и вјечне истине, на Свете апостоле. И тек тада су Свети апостоли били укријепљени на дјело апостолске службе. Добили су силу истине и неустрашивост да проповједају Јеванђеље Божије, да наставе дјело Христово, односно, Христос је дјеловао преко њих као преко својих органа. И ми до дана данашњега смо сапричасници тог чудесног догађаја. Сваки наш Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, који се сабира, као и у осталим помјесним православним црквама, има нешто суштински заједничко са Педесетницом, са оним догађајем који називамо рођенданом Цркве. Када се сабира сабор Црква се обнавља по обрасцу Педесетнице јер је Дух Свети укрепљује и оснажује, посвећује и руководи.
Ја вам доносим радосне вијести са нашег Светог архијерејског сабора одржаног у Храму Светога Саве у Београду, а ви знате углавном и које су то вијести, али желим да вам пренесем најискренију подршку и све благослове и сву љубав коју је Свети архијерејски сабор, на чијем је челу наш новоизабрани Патријарх Порфирије, послао Црној Гори попуњавајући светосавске престоле које је утврдио Свети Сава, а које увијек утврђује и оснажује Свети архијерејски сабор када шаље достојне архијереје да попуне свете тронове и да буду достојни насљедници својих великих предходника. Наравно, драга браћо и сестре, што се мене лично тиче, осјећам се потпуно недостојним.
Када су ме питали многи наши хришћани, уочи Сабора, ко ће бити нови митрополит црногорско-приморски, ја сам само говорио: Нека буде воља Божија. И наравно молио сам се и ја а тражио сам да се моле и браћа и сестре и сви хришћани, само да буде воља Божија, не никако воља моја, или било кога другог, него да се пројави воља Божија преко Светог архијерејског сабора, и да није тако било, тешко бих се усудио да се прихватим ове узвишене, али надасве тешке дужности.
Међутим, драга браћо и сестре, није било никакве недоумице, мене је предложио Његова светост Патријарх српски господин Порфирије и сви архијереји су то подржали једногласно. Не мање важно је било и то што је истовремено изабран нови епископ будимљанско-никшићки до сада викарни Еписког диоклијски, наш брат у Христу, Методије (Остојић).
Гледајући на СПЦ и њене епархије и вјерни народ у Црној Гори, Свети архијерејски сабор није дозволио ниједног момента, да било који од ова престола светосавска остану упражњени. И ја сам благодаран Патријарху и свим архијерејима што су то тако одлучили братски, са великом љубављу и са великом бригом према Црној Гори и њеном вјерном народу, и према светињама у Црној Гори.
Рекох, није лако сјести на ту свету столицу која је украшена светошћу Светога Петра Цетињскога, прослављена поезијом Петра Другог Петровића Његоша, обагрена и увијена крвљу Светога свештеномученика Јоаникија, утврђивана сузама и уздасима Митрополита и исповједника Арсенија Брадваревића и Митрополита Данила Дајковића, а посебно прослављена мудрошћу и витештвом и благословом који се излио на ту столицу преко нашега Митрополита Амфилохија који је поднио велику жртву у Црној Гори. Он је војевао за истину и правду и за Цркву Божију и за њено јединство од почетка до краја, али га је и Бог наградио. Све што је започео то је процвјетало, као и овај Храм који је заблистао овом божанском љепотом и не само што је лијепо саграђен и украшен, него што је и испуњен душама вјерног народа, старих и младих, који се овдје обједињава у Духу Светоме.
Драга браћо и сестре, не бих данас говорио никакв званични говор, то ћемо одложити за устоличење, ако Бог да, које ће бити ускоро, не знамо тачно када јер су велике обавезе Свјатјешега Патријарха Порфирија, али он је обећао да ће да дође у Црну Гору на Цетиње поводом устоличења.
Хвала вам на овој љубави, хвала вам на овој изузетној подршци. Веома се радујем и што су наше нове власти овдје са нама данас. Хвала вам господо. Ви сте смијенили један режим који је у једном моменту повампирио дух стаљинизма и богоборства, паганства и који се усудио да удари на Цркву, на светиње, и да завади свој народ, да нас све стави ван закона. Али ко ће као Бог?! Када смо били стављени ван закона, тада смо били на Голготи, али смо били са Христом на Голготи и сила Његовога крста укријепила је и објединила наш народ и уклониле су се све завађе и подјеле и објединили смо се око наше свете вјере, око Светог престола Божијега, око наших светиња, загрлили смо једни друге, и тај дух осјећам и овдје вечерас у овоме Светоме храму.
Ми православни хришћани у Црној Гори смо у Цркви као једна породица и, хвала Богу, те муке кроз које смо прошли су нас зближиле и ујединиле. И да вас замолим све, а посебно молим наше власти, да очувају то народно јединство и да га појачају. Наравно да ће имати сву подршку од вјерног народа, иако не желимо да се мијешамо у политику. Желимо само да радимо свој посао, да се Богу молимо, да ширимо истину, љубав, радост, правду, слогу и да се радујемо једни другима гдје се год сретенемо.
Тачно је 22 године на овај празник од када сам постао епископ у вријеме бомбардовања наше отаџбине на празник Светога цара Константина и Јелене. И ево данас овдје се појављујем пред вама као наследник иако недостојан блаженопочившега Митрополита Амфилохија. Рекох, није се лако назвати његовим наследником, али рачунајући на подршку нашег Патријарха и наше Патријаршије и свих архијереја Српске православне цркве, рачунајући и на вашу подршку и на ваше јединство и на вашу искрену тежњу да уредимо нашу отаџбину, да дамо сви искрени и велики доприност колико год то можемо, ја се надам да ћемо уз Божију помоћ то и успјети. Да сви помогнемо нашем народу који је честит и Божији, благословени народ Светог Петра Цетињскога и Светог Василија Острошкога. Имамо лијепу отаџбину, Бог нам је све дао, само мало више слоге, стрпљења, мало више повјерења једни у друге, да чувамо једни друге, да подржавамо једни друге, да се увијек сложимо. Наравно, имамо сви различита мишњења и добро је што их имамо, јер ми смо слободни људи, нијесмо воштане фигуре, него смо личности. Али када сви тежимо ка добру, онда ћемо наћи и заједнички језик и најбоље решење. И ми на Светом архијерејском сабору имали смо различитих мишљења, али смо своје душе и своја срца отворили, да нас дотакне Божија истина, и да нас укријепи да најбоље учинимо и најбоље одлучимо. И видјели смо, и преносимо вам то искуство, када смо искрени и када заиста тежимо ка најбољем, то ће нам Бог и дати.
Зато, драга браћо и сестре, веома се радујем овој Светој служби, наравно осјећам и страх, и понекад немоћ, али уздајући се у Божију помоћ, и ваше молитве, прихватам се овога светога дјела и тражим вашу подршку и вашу љубав. А ја сам гледао какву је жртву наш драги блаженопочивши Митрополит Амфилохије подносио за Црну Гору, шта је све претрпио, које увреде, и која искушења и које препреке је све превазишао па сам дужан да се на мога духовнога оца угледам. Надам се да ће ме молитве Светога Петра и молитве мога духовнога оца Митрополита Амфилохија укријепити на ово свето дјело. Захвалан сам вам свима, од свег срца, што сте показали такву љубав према Цркви, да сте њоме задивили цио православни свијет, али и све вјерујуће људе на планети. Молим и наше свештенике који су тако били јединствени у вријеме великих искушења кад смо бранили светиње, да то јединство, такође, његују и чувују и убудуће.
Свима вам срећан празник, благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима вама, и сада и увијек и у вјекове, вјекова. Амин!
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ
„Христос Васкрсе!
Часни оци свештеници, поштовани пресједниче Скупштине Црне Горе, поштовани пресједниче Владе Црне Горе, поштована господо пресједници парламентарних странака, и посланици представници парламентарне већине у Влади Црне Горе, часни монаси и сестре монахиње, драга браћо и сестре и дјецо,
Господ Исус Христос, прије свога Вазнесења на небо, рекао је својим ученицима и апостолима да се за почетак не разилазе из Јерусалима него да буду заједно у молитви, док се не обуку у силе са висине, докле не дође Дух Свети утјешитељ да их укријепи на дјело апостолске службе и апостолске проповједи. И сјећамо се тог чудесног догађаја када су апостоли сабрани на Сиону заједно на молитви били одједном обасјани Божанском свјетлошћу. И на свакога од њих је сишао по један огњени језик Духа Светога који је прожео њихова срца, њихов ум и вољу, и очистио их од сваке нечистоте, просвијетлио и оснажио. То је благодат Духа Светога и сила Божије истине, правде и љубави, доброте која се излила од Христа, извора вјечне свјетлости и вјечне истине, на Свете апостоле. И тек тада су Свети апостоли били укријепљени на дјело апостолске службе. Добили су силу истине и неустрашивост да проповједају Јеванђеље Божије, да наставе дјело Христово, односно, Христос је дјеловао преко њих као преко својих органа. И ми до дана данашњега смо сапричасници тог чудесног догађаја. Сваки наш Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, који се сабира, као и у осталим помјесним православним црквама, има нешто суштински заједничко са Педесетницом, са оним догађајем који називамо рођенданом Цркве. Када се сабира сабор Црква се обнавља по обрасцу Педесетнице јер је Дух Свети укрепљује и оснажује, посвећује и руководи.
Ја вам доносим радосне вијести са нашег Светог архијерејског сабора одржаног у Храму Светога Саве у Београду, а ви знате углавном и које су то вијести, али желим да вам пренесем најискренију подршку и све благослове и сву љубав коју је Свети архијерејски сабор, на чијем је челу наш новоизабрани Патријарх Порфирије, послао Црној Гори попуњавајући светосавске престоле које је утврдио Свети Сава, а које увијек утврђује и оснажује Свети архијерејски сабор када шаље достојне архијереје да попуне свете тронове и да буду достојни насљедници својих великих предходника. Наравно, драга браћо и сестре, што се мене лично тиче, осјећам се потпуно недостојним.
Када су ме питали многи наши хришћани, уочи Сабора, ко ће бити нови митрополит црногорско-приморски, ја сам само говорио: Нека буде воља Божија. И наравно молио сам се и ја а тражио сам да се моле и браћа и сестре и сви хришћани, само да буде воља Божија, не никако воља моја, или било кога другог, него да се пројави воља Божија преко Светог архијерејског сабора, и да није тако било, тешко бих се усудио да се прихватим ове узвишене, али надасве тешке дужности.
Међутим, драга браћо и сестре, није било никакве недоумице, мене је предложио Његова светост Патријарх српски господин Порфирије и сви архијереји су то подржали једногласно. Не мање важно је било и то што је истовремено изабран нови епископ будимљанско-никшићки до сада викарни Еписког диоклијски, наш брат у Христу, Методије (Остојић).
Гледајући на СПЦ и њене епархије и вјерни народ у Црној Гори, Свети архијерејски сабор није дозволио ниједног момента, да било који од ова престола светосавска остану упражњени. И ја сам благодаран Патријарху и свим архијерејима што су то тако одлучили братски, са великом љубављу и са великом бригом према Црној Гори и њеном вјерном народу, и према светињама у Црној Гори.
Рекох, није лако сјести на ту свету столицу која је украшена светошћу Светога Петра Цетињскога, прослављена поезијом Петра Другог Петровића Његоша, обагрена и увијена крвљу Светога свештеномученика Јоаникија, утврђивана сузама и уздасима Митрополита и исповједника Арсенија Брадваревића и Митрополита Данила Дајковића, а посебно прослављена мудрошћу и витештвом и благословом који се излио на ту столицу преко нашега Митрополита Амфилохија који је поднио велику жртву у Црној Гори. Он је војевао за истину и правду и за Цркву Божију и за њено јединство од почетка до краја, али га је и Бог наградио. Све што је започео то је процвјетало, као и овај Храм који је заблистао овом божанском љепотом и не само што је лијепо саграђен и украшен, него што је и испуњен душама вјерног народа, старих и младих, који се овдје обједињава у Духу Светоме.
Драга браћо и сестре, не бих данас говорио никакв званични говор, то ћемо одложити за устоличење, ако Бог да, које ће бити ускоро, не знамо тачно када јер су велике обавезе Свјатјешега Патријарха Порфирија, али он је обећао да ће да дође у Црну Гору на Цетиње поводом устоличења.
Хвала вам на овој љубави, хвала вам на овој изузетној подршци. Веома се радујем и што су наше нове власти овдје са нама данас. Хвала вам господо. Ви сте смијенили један режим који је у једном моменту повампирио дух стаљинизма и богоборства, паганства и који се усудио да удари на Цркву, на светиње, и да завади свој народ, да нас све стави ван закона. Али ко ће као Бог?! Када смо били стављени ван закона, тада смо били на Голготи, али смо били са Христом на Голготи и сила Његовога крста укријепила је и објединила наш народ и уклониле су се све завађе и подјеле и објединили смо се око наше свете вјере, око Светог престола Божијега, око наших светиња, загрлили смо једни друге, и тај дух осјећам и овдје вечерас у овоме Светоме храму.
Ми православни хришћани у Црној Гори смо у Цркви као једна породица и, хвала Богу, те муке кроз које смо прошли су нас зближиле и ујединиле. И да вас замолим све, а посебно молим наше власти, да очувају то народно јединство и да га појачају. Наравно да ће имати сву подршку од вјерног народа, иако не желимо да се мијешамо у политику. Желимо само да радимо свој посао, да се Богу молимо, да ширимо истину, љубав, радост, правду, слогу и да се радујемо једни другима гдје се год сретенемо.
Тачно је 22 године на овај празник од када сам постао епископ у вријеме бомбардовања наше отаџбине на празник Светога цара Константина и Јелене. И ево данас овдје се појављујем пред вама као наследник иако недостојан блаженопочившега Митрополита Амфилохија. Рекох, није се лако назвати његовим наследником, али рачунајући на подршку нашег Патријарха и наше Патријаршије и свих архијереја Српске православне цркве, рачунајући и на вашу подршку и на ваше јединство и на вашу искрену тежњу да уредимо нашу отаџбину, да дамо сви искрени и велики доприност колико год то можемо, ја се надам да ћемо уз Божију помоћ то и успјети. Да сви помогнемо нашем народу који је честит и Божији, благословени народ Светог Петра Цетињскога и Светог Василија Острошкога. Имамо лијепу отаџбину, Бог нам је све дао, само мало више слоге, стрпљења, мало више повјерења једни у друге, да чувамо једни друге, да подржавамо једни друге, да се увијек сложимо. Наравно, имамо сви различита мишњења и добро је што их имамо, јер ми смо слободни људи, нијесмо воштане фигуре, него смо личности. Али када сви тежимо ка добру, онда ћемо наћи и заједнички језик и најбоље решење. И ми на Светом архијерејском сабору имали смо различитих мишљења, али смо своје душе и своја срца отворили, да нас дотакне Божија истина, и да нас укријепи да најбоље учинимо и најбоље одлучимо. И видјели смо, и преносимо вам то искуство, када смо искрени и када заиста тежимо ка најбољем, то ће нам Бог и дати.
Зато, драга браћо и сестре, веома се радујем овој Светој служби, наравно осјећам и страх, и понекад немоћ, али уздајући се у Божију помоћ, и ваше молитве, прихватам се овога светога дјела и тражим вашу подршку и вашу љубав. А ја сам гледао какву је жртву наш драги блаженопочивши Митрополит Амфилохије подносио за Црну Гору, шта је све претрпио, које увреде, и која искушења и које препреке је све превазишао па сам дужан да се на мога духовнога оца угледам. Надам се да ће ме молитве Светога Петра и молитве мога духовнога оца Митрополита Амфилохија укријепити на ово свето дјело. Захвалан сам вам свима, од свег срца, што сте показали такву љубав према Цркви, да сте њоме задивили цио православни свијет, али и све вјерујуће људе на планети. Молим и наше свештенике који су тако били јединствени у вријеме великих искушења кад смо бранили светиње, да то јединство, такође, његују и чувују и убудуће.
Свима вам срећан празник, благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима вама, и сада и увијек и у вјекове, вјекова. Амин!
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ
