Владика Методије поручио вјерном народу, сабраном у Краљима: Да носимо бремена једни других
На велики празник – Спасовдан, у четвртак 10. јуна 2021. новоизабрани Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је свештенством Свету Архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Краљима, чиме је ова светиња молитвено прославила своју славу.
Након што су вјерници приступили Светој тајни Причешћа, празнична литија опходила је храмовно здање, а затим је благосиљан славски колач и жито.
Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Методије, честитајући славу „драгом и благочестивом народу, народним првацима који су дошли овдје заједно са својим народом, као и часним оцима, који Богу служе и путоводе народ до Богочовјека Христа, путем којим су наши преци ишли“.
„Наша вјера, коју смо наслиједили од наших предака, а која је од Господа Исуса Христа преко Његових апостола стигла и до нас, ако Бог да, преко нас и преко оних који ће после нас све ово да носе и наставе до Судњег дана, овдје ће се окупљати и Богу благодарити. Не само Богу благодарити и својим прецима, који су све ово овдје створили и нама омогућили, него се кроз то и изграђивати да будемо достојни свог рођења и дара живота, који нам је Бог дао, да постанемо оне праве личности, а не да останемо само сјенке од људи, него да изградимо своје карактере“, казао је Владика.
Он је нагласио да ми као народ имамо на кога да се угледамо.
„Сви наши обичаји древни су дивни и треба их поштовати, држати, чувати, али, они су дивни само ако не сакривају суштину наше вјере, да не остану пуста форма и оквир око кога се сабирамо, а да не изгубимо садржај који нам ти дивни обичаји показују и на који нас упућују – то је Васкрсли Христос“, навео је Његово Преосвештенство.
Указао је на ријечи данашњег Јеванђеља, које нам је благовијестио јеванђелист Лука, говорећи да се Васкрсли Христос појавио међу својим ученицима.
„Бог Који је, по свом домостроју спасења рода људског и по свом дивном божанском плану, из љубави према нама Бог Отац послао је Сина свог јединородног и Он је сишао са Неба, оваплотивши се и ушао у ову матицу живота земаљског у коју је и нас увео, привевши нас из небића у биће. Он, не само што се оваплотио и узео људску природу на себе, Син Божји, него је са нама живио, све тегобе овог живота с нама је дијелио, родом људским. И не само то, него је род људски исцјеливао, учио јеванђелској истини и направио највеће чудо. Не само што је васкрсавао мртве и лијечио болесне, него је урадио оно једино потребно људској души да би се спасила - ослободио нас је од гријеха“, поучавао је новоизабрани Епископ Методије.
Призивајући нас на покајање Он је, истакао је Владика, тражио само једно од нас.
„Не да ходамо по води, да не једемо данима, бденишемо ноћима, него је само тражио од нас да вјерујемо у Њега. Суштина наше вјере је Васкрсли Христос и у том васкрслом тијелу, кад се појавио међу своји ученицима, Он је ушао кроз затворена врата, али је Он био у истинском тијелу и то је нова твар и нова материја. Васкрсло тијело Христово је оно тијело које ћемо ми, по васкрсењу мртвих и кад Господ други пут дође, јер су то Његове ријечи, исто тако васкрснути у тим васкрслим тијелима, у тој новој твари и материји“, казао је Владика Методије.
Људе које је Господ васкрсао, нијесу, по ријечима Епископа будимљанско-никшићког, васкрсавали на тај начин, него су оживљавали, враћајући се опет у биолошки, овоземаљски живот.
„Као што је Јајирову кћер васкрсао, као што је Четвородневног Лазара васкрсао док је проповиједао, они су опет окусили смрт и чекају истинско, право васкрсавање тијела. А мошти светитеља Божјих, који нас укрепљују и упућују којим путем да ходимо, дао је Бог да њихова сува тијела, али благодатна, анђелска тијела, извиру и врцају од благодати енергија Божјих, које свједоче будуће васкрсење мртвих. Зато ми идемо да се поклонимо Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском не као неким предметима и у неком страху, него у истинској вјери да су они живи, да су жива тијела њихова, да свједоче истинско васкрсење које је Господ проповиједао и које треба да дође“, поручио је Владика Методије.
Владика је истакао да је почетна тачка наше вјере љубав и ако није љубав према личности Богочовјека Христа, онда ће бити слаба вјера наша.
„Само је љубав та која ће да нас усели у Христа и да Христос постане садржај нашег живота. То је једини истински смисао и циљ нашег живота овдје на земљи, да се испунимо Христом, односно благодаћу Божјом. Он нам је дао како и Свети Оци су нам показали како – кроз Свете Тајне кроз које се купамо у благодати Божјој и васкрсавамо душу своју, ослобађамо се од гријеха са покајањем, са исповјешћу, са Светим Причешћем, присаједињујемо се са Христом Господом“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Он је изразио радост што је дошао у ово мјесто, први пут, и срео се са вјерним народом овог краја.
„Драго ми је што сте се овдје овако дивно окупили, сабрали око светог храма, око Тијела и Крви Христове, што сте се причестили Светим Тајнама. Драго ми је да сте душу дошли да омијете, да се покајете, помолите не само за себе, него за сваку људску душу и да се кроз то изграђујемо. Драго ми је што с вама дијелим ову радост што ме је Бог одредио, на неки начин, и по Његовом несхватљивом промислу, и довео овдје међу вас. Ако Бог да, ја знам да ће те ви све моје слабости и немоћи понијети на својим плећима, да ћу ја понијети све ваше слабости и немоћи на мојим плећима, да ћемо носити бремена једни других, да ћемо се испомагати, вољети, јер то је једино по чему ће нас овај свијет препознати да смо Христови ученици“, поручио је Владика Методије, преносећи сабранима благослов новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија.
Сабрању у Краљима присуствовали су предсједници Општина Беране и Андријевица г-дин Тихомир Богавац и г-дин Жељко Ћулафић са сарадницима.
Прослављање храмовне славе настављено је уз братску трпезу љубави. Домаћин славља било је братство Алетић, а за следећу годину обавезу је преузело братство Мартиновић.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије посјетио је, потом, цркву Светог Евстатија Српског у Трепчи и манастир Ђурђеве Ступове.
