Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у седму nедјељу по Васкрсу – Недјељу Светих Отаца I Васељенског сабора, 9. јуна 2019, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа.
Сабране је ријечима архипастирске бесједе поучавао Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о Христовим јављањима послије Васкрсења, којa су била потребна Светим ученицима и апостолима за усавршавање и утјеху.
„Његова јављања су усавршавала Свете ученике и апостоле Христове, који су узрастали духовно за Четрдесет дана, јачали и увјеравали се у истинитост онога што им је говорио. Истовремено Господ је исцијелио њихову рану и тугу, јер су под Крстом, када су гледали Христа распетог, доживјели трауму да је ушао страх у срца њихова, разбјежали су се, иако су претходно вјеровали, али, одједном су се поколебали и показали сву слабост своје природе, осим Светог Јована Богослова, који је остао испод крста Христовог са Пресветом Богородицом и неколико жена Мироносица“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
У вријеме до Вазнесења, додао је Владика, Господ их је изобилно утјешио, оснажио и навикао да је Он, већ, у неком другом, новом свијету, изван људских мјерила времена и простора.
„У четрдесети дан видјели су Га како се вазноси не Небо, није то само ово видљиво небо, него је то онај бесконачни простор. Тиме је Господ потврдио да је свеприсутан свуда и на сваком мјесту. Вазнио се у тијелу, а то је исто оно тијело које је на крсту страдало, које је побједило смрт да сви ми, који вјерујемо у Христа и са Њим се сједињујемо кроз Свете Тајне, постајемо судионици Његове славе, Његовог живота, Његове бесмртности и Његовог вазнесења. Он се вазнио са људском природом, људска природа је вазнијета на Небу, побиједила вријеме и простор и силу земљине теже и прослављена са десне стране Бога и Оца“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Он је казао да је недјеља послије Вазнесења Христовог у знаку овог великог празника, а наша Црква данас, такође, прославља и Свете Оце Првог васељенског сабора.
„Свети Сабор се 325. састао да осуди лажна учења, међу њима Аријево учење, а Арије је, заправо, други Јуда, издајник који је хулио на Христа, па су се Свети Оци састали у Никеји и утврдили свету вјеру православну. Символ вјере, осим малог додатка, који је додат на II васељенском сабору, је никејски Символ вјере. Други сабор је додао онај члан, мало га проширио о Духу Светом“.
„Данас прослављамо Свете Оце, међу њима је Свети Николај Чудотворац, Свети Атанасије Велики и велико је данашње славље Светих 318 Никејских Отаца. Наши преци су знали за то, па су се клели: Тако ми триста и осамнаест Светих Отаца Никејских. Поједини храмови, рецимо у Славонији су посвећени, управо, овом празнику. Имамо, од мјеста до мјеста различите обичаје и сви они, ако су хришћански свједоче о богатству православља“, бесједио је Епископ Јоаникије.
