У трећу недјељу по Духовима, на празник Светих мироносица Марте и Марије и Светог свештеномученика Митрополита Јоаникија Липовца, 17. јуна 2018, света Литургија служена је у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, крај моштију Светог Нектарија Егинског, које су дан раније свечано унијете у тај храм.
Началствовао је протојереј Миодраг Тодоровић уз саслужење: протојереја-ставрофора Марка Ђурковића, свештеника у пензији, протојереја Василија Брборића и ђакона др Николе Маројевића.
Током Литургије, присутни вјерници су били у прилици да се поклоне и цјеливају честицу моштију великог Светитеља и исцјелитеља Нектарија Егинског, које су, поводом изградње црквеног Спортско-омладинског центра и цркве њему посвећених, стигле у Никшић.
Након читања Светог Јеванђеља сабранима је бесједио началствујући, свештеник Миодраг Тодоровић. Он је казао да је човјек саздан за Царство Божје, а наша је слободна воља хоћемо ли да идемо према Царству Божјем, ономе што је највише и у чему је људско достојанство или ћемо, нагласио је он, према ономе што је много ниже испод човјека.
„Или ћемо да идемо стопама Христовим, стопама истинитог Бога или ћемо да обоготворавамо и обожавамо мртву материју, неког идола као што је лукави Христа кушао да се поклони идолу власти и да ће завладати овоземаљским свијетом“, рекао је протојереј Миодраг Тодоровић.
Све је то мало за човјека, јер, по ријечима о. Миодрага, не освјетљава наше око, наше срце, нашу душу.
„Знамо из искуства да нам никаква материјална добит никада није донијела радост, нити напредовање у службама гдје је каријера у питању. Ма какво чудо да се догодило није нам донијело радост, али нам је радост увијек донио онај трачак љубави, трачак милосрђа, она љепота из ока другога, која је нашла лик Божји у нама“.
„Не можемо видјети Царство Божје у нама, ако га прво не видимо у оку и у срцу брата свога. Царство Божје без Бога и без ближњега не постоји. Царство гдје нема Бога и нема ближњега, то је царство таме и мрака. Зато нас свето Јеванђеље стално подсјећа да смо самим својим именом човјек назначени и упућени на Царство Небеско“, казао је о. Миодраг, закључујући на крају своје бесједе:
„Нека би Бог као једини човјекољубац, Који је створио нас људе да би нам дао све оно што Он има и да би се, увијек, радовао кад ми то прихватамо, нека би Он био та свјетлост у нашем оку, у нашем срцу и у нашој души, као што су та свјетлост Свети Његови од Оца нашег Василија Острошког, преко Светог Нектарија Егинског, чија се честица моштију овдје налази и преко свих, да би та свјетлост увијек сијала у нама и освјетљавала нам пут који води у Царство Небеско“.
