Празник Светог мученика кнеза Лазара и свих Светих мученика српских – Видовдан, прослављен је молитвеним и свечаним народним сабрањем на Буковој Пољани, мјесту на којем су храбри Васојевићи, предвођени војводом Миљаном Вуковим 11. јуна 1877. до ногу потукли бројну турску војску.

Свету Литургију, у храму посвећеном Светом мученику Виту и Светом великомученику Цару Лазару на Буковој Пољани у селу Баре Краљске код Врањештице, служили су: протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник беранско-андријевички, јереј Бојан Радуновић, парох горњеполимски и гусињски и јеромонах Евстатије Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Вјерном народу надахнуто видовданско слово упутио је јеромонах Евстатије, који је, подсјетивши на ријечи псалмопојца Давида, говорио о љепоти дјела Господњих видљивих, којих се наше смртно око не може нагледати, али и оних невидљивих, које је Бог припремио за оне који Га љубе.

„Каква ли је слава Небеског Престола пред којим стоји српски Цар великомученик Лазар заједно са својим витезовима, са Милошем Обилићем, са старцем Југ Богданом и браћом Југовићима! Каква ли је Небеска слава у којој се налазе сви они који живот свој положише за вјеру православну и отачаство српско, међу којима у последње дане Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве је препознао и прибројао лику Светих Свете мученике Пивске и Свете мученике величке и горњеполимске. Они су у свом подвигу свједочења истине Христове равни Кнезу Лазару и Светом великомученику и побједоносцу Георгију“, рекао је о. Евстатије.

Њима су се, бранећи Крст часни и слободу златну, придружили и јунаци са Букове Пољане из чије крви је никла црква Лазарица, посвећена Светом великомученику косовском Цару Лазару. Знаменита Букова Пољана је нарочито од обновљења храма постала мјесто ходочашћа на којем су се и овог Видовдана сабрала у великом броју браћа из Васојевића, Мораче, Велике, Аустралије и других крајева, да заједно прославе име Божје.

Велики празник Светог мученика кнеза Лазара и свих Светих мученика српских сабранима је честитао и протојереј-ставрофор Драган Ристић, поучавајући да увијек упућујемо благодарност Господу.

„Благодарност за видљива добра, која је Створитељ премудрошћу својом саздао и оставио нам да се о њима старамо, благодарност што нам је дао за заштитнике, јединствене у свијету, нашег Светог Кнеза косовског Лазара и остале мученике, Милоша Обилића и јунаке са Букове Пољане. Благодарност на свему томе треба да узносимо свакодневно Господу, како народ каже, и кад сунце грије и кад киша пада“, поручио је свештеник Ристић.

Он је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, саопштио радосну вијест да ће највећим одликовањем Епархије будимљанско-никшићке - Орденом Светог великомученика и побједоносца Георгија Првог степена бити одликован проф. Свето Мартиновић, предсједник Црквеног одбора.

Свештенство је одслужило помен за све мученике јунаке, који су страдали на Буковој Пољани и за све који су живот свој положили од Косовског боја до данас.
Храмовна слава цркве Светог мученика Вита и великомученика Цара Лазара на Буковој Пољани прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача и жита. Уприличена је трпеза братске љубави, а домаћин славља био је г.-дин Свето Мартиновић, који је, ријечима срдачне добродошлице, поздравио Видовданско сабрање.

„Окупили смо се традиционално овдје на овај велики дан, на Видовдан. 628 година је од Косовске битке, у том дану Кнез Лазар са витезовима могао је да уради како се сад препоручује, да пољуби руку великој сили и потпише некакве приступне преговоре, али, он је одлучио да се супростави тој сили, одлучио је да српску војску изведе на Небо, јер је знао да је земаљско царство премалено, а Небеско Царство за довијек“, рекао је Матиновић.

Мартиновић је подсјетио да је 2012. уз Божју помоћ и помоћ свих добрих људи, братства и племена, на Буковој Пољани подигнут овај свети храм на земљи која је, како је казао, натопљена крвљу оних који су били мријет навикнути за Крст часни и златну слободу. Спојили смо крстом, додао је он, ово парче земље са Небом и од тада се традиционално окупљамо на Видовданском сабору.

Потом су у духу васојевићке традиције одржане витешке спортске игре: у бацању камена с рамена, навлачењу конопа, скоковима у даљ. Екипа манастира Ђурђеви Ступови, у чијем саставу су били: протојереј-ставрофор Драган Ристић, јеромонах Евстатије Драгојевић, јереј Бојан Радуновић и Рајко Дукић, освојили су сребрну медаљу.