У цркви светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у недјељу Литургију је служио јереј Никола Скопљак.

О.Никола је бесједио да од свих људи на земљи, највећу одговорносто носи човјек који се назива хришћанином, јер том човјеку поред природе и разума и првобитног откровења дато и ово ново откровење, које му је дао Господ наш Исус Хртистос доласком на овај свијет, а он као чувар те истине и тог окровења јесте Црква Божја у којој се сабирамо и заједно приносимо жртву Васкрслом Господу.

"Они људи који су се удаљили од Бога, њима је Господ дао природу као књигу а разум као вођу по којем ће да се води. Зато ће највећу одговорност да сноси човјек Хришћанин, јер дато нам је највише, највише ће и да се тражи. Човјек живјећи у овом свијету често остаје заслијепљен од ових материјалних земаљских ствари. А онда данас, слушајући јеванђелску причу видимо да нам Господ кроз просте примјере објашњава како треба да живимо и да се понашамо у овом свијету. Јеванђеље почиње ријечима: Свјетиљка је тијелу око, и каже ако је око твоје здраво и тијело ће твоје бити свијетло, а као је око твоје кварно и тијело ће твоје бити тамно. То је речено просто, јер човјек који на земљи буде лишен вида, не може да види богаства овога свијета нити ишта свијетло у овоме свијету. А онда наставља ову реченицу, којом нам даје пуноправни смисао данашњег јеванђеља, када каже: Ако је дакле, свјетолост у теби тама, каква је тек тама. Није рекао свјетлост поред тебе или на теби, него у теби, и тиме показао и окренуо ову причу о тјелесном оку на унутрашњи разум, док тијело представља душа. Каже псалмопојац Давид у својим псалмима, тражи од Господа да му отвори духовне очи, 2како би видио чудеса закона твога. Управо кроз овај примјер Господ показује и тражи унутрашњи вид и разум, јер он је око читаве душе. Ум је тај којим управља човјек, а како он буде свијетлио јеванђелском ријечју и испуњен благодаћу Духа светога, тако ће и душа бити пуна љубави и сва њена осјећања ће да се сливају у ту љубав и тај прозор на души ће јасно видјети свјетлост Господњу. Али ако човјеково око буде кварно, и ако се удаљи од Господа и тај прозор на души ће се зазидати и постаће велика тама. А онда је души немогуће да изађе из тог стијејешњеног простора, и она ће да шаље сигнале на ум, узнемириће се човјек овоземаљским бригама, јавиће се разни немири а то је зато што се удаљио од Бога, Божјих заповијести, Цркве Христове, није онда испуњен ни благодаћу и тада се и сам Бог удаљи од онога који сам не жели да му приђе. Сам Господ је рекао „Ја сам свјетлост свијету, ко за мном иде неће ходити у тами“, тако да се ове ријечи односе на све нас који смо родитељи, учитељни, на вође наше, јер како ће дјеца ићи за родитељима ако им је кварно око, како онда да дијете види добро, а тако и ученици ако не иду за учитељима својима како онда могу да сазријевају правилно. И човјек тако удаљујући се од Господа ствара у себи велики немир, и онда тијело почиње да води ту душу овоземаљксим бригама и страстима и долази до те мјере да слијепац води слијепца, све док не упадну у највећи понор и јаму. Зато драга браћо и сестре, још смо у данима Петровданског поста и није касно никада се вратимо на пут Господњи. Господ има велику љубав према човјеку и самим тим што га сваког дана буди из сна и показује да жели да му приђе, и да жели да га Господ стави под своје окриље. Зато испоштујмо истински овај пост, молимо се Васкрслом Господу и заступницима овога храма и града, светим апостолима Петру и Павлу да уселе у нас истинску љубав“, бесједио је о. Никола.