У Никшићу је, у уторак 6. јуна 2017, у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Црногорско-руског културног центра и Института за српску културу, одржан Округли сто "Национална самосвијест и ћирилица" са којег ће надлежним институцијама државе Црне Горе бити упућен захтјев за очување статуса српског језика и ћириличног писма.
Рад Округлог стола, који је завршни дио културне манифестације „Дани словенске писмености и културе“, састојао се из два дијела. Први дио је био посвећен излагањима учесника: Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићкогГ. Јоаникија, Жељка Комненовића, предсједника Матице Боке, проф. др Јелице Стојановић, др Васиља Јововића, доц. др Драге Бојовић, професора Веселина Матовића и књижевника Милутина Мићовића.
Током излагања је оцијењено да иако српски језик једини има историјски континуитет у Црној Гори, иако се већина грађана опредијелила да говори српским језиком и именује га као српски, иако је српски језик у службеној употреби, данас је на дјелу у свакодневној пракси кршење Уставом загарантованог равноправног статуса ћириличног писма и употребе српског језика.
Закључак стручних и релевантних учесника је да је име српског језика изостављеноиз свих сфера које се тичу службене и јавне употребе, свега што је у домену Владе Црне Горе, министарстава, просвјете. Дискриминацију имена српског језика, указано је овом приликом, прати истовремено и дискриминација ћириличног писма, при чему ћирилично писмо, нема статус равноправног него само дозвољеног писма. Оцјењује се да се слична дискриминација спроводи на свим нивоима образовног система у наставним програмима и уџбеницима, у којима се припадници српског народа у Црној Гори, као и они који се опредјељују за име српског језика, лишавају свог културног наслеђа и својих основних права и слобода.
Сагледавајући сложеност овакве друштвене ситуације у којој се налазе говорници српског језика и потребу да се заустави даљи прогон српског језика и писмаучесници трибине су сачинили тексткојим истичу захтјеве за заштиту Уставом загарантованог статуса српског језика и ћириличног писма у Црној Гори. Захтјеви су следећи: да се српском језику у свим доменима врати Уставом загарантовани статус језика у службеној употреби,да се испоштује равноправност ћириличног писма с обзиром да му то, по Уставу загарантовано право припада, као и његова културно-историјска утемељеност у Црној Гори,да се на основу постојећег Устава донесе закон о употреби писма којим ће се спријечити могућност манипулација у употреби писма и давања приоритета једном од писама,да се садржаји наставних програма и уџбеника ускладе са Повељoм о правима дјетета Уједињених Нација ида се сва званична кореспонденција остварује на оба писма.
