У цркви светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пoљу у недјељу Литургију је служио јереј Никола Скопљак.

У слову поуке о. Никола је је казао да се кроз примјер светих Апостола најочигледније види како Васкрсли Гопсод излива своју благодат и благослов на све оне који га љубе, и оне који испуњавају његову вољу.

"Дванаест простих људи који тада нису имали никакву земаљску моћ , богаство нити су царовали земљом већ су били прости рибари су били они који су узбунили цијели народ својом проповиједи о Васкрслом Господу, оном који је сишао на земљу, узео тијело човјечије и опет се вратио у своје небеске дворе, у Царство небеско."

"И управо док су сијали ријеч Божју, ријеч новога живота када су посијали они су тада отишли и напустили овај свијет. И тек послије њиговог живота се распалила та њихова ријеч о Цркви Божјој,о живоме Богу. Многи тадашњи цареви, који су се дигли против светих Апостола, против цркве Христове нестали су, појела их је прашина и отишли су у најкрајњу таму. Сви они домови који су тјерали свете Апостоле и Господа Исуса Христа су се срушили. А сви они који су прихватали Божју ријеч Васркслог Господа и који су прихватали ријеч светих Апостола они су се уздизали, њихови домови су били благословени."

"Ријеч коју су сијали свети Апостоли је расла а Црква Христова је сваки пут и наново израстала чистија и свјетлија. Сам Господ када шаље своје ученике и сваког човјека у борбу са овим свијетом и нечистим силама прво га добро наоружа својом благодаћу, или, како каже она јеванђелска "шаљем вас као овце међу вукове, и не бојте се, јер вам свака длака на глави избројана".

"Васкрсли Господ помаже птицама, врапцима а не да не помогне најсавршенијем бићу на овом свијету – човјеку. Зато је дао велики благослов и благодат Апостолима, како каже Јеванђеље „ даде им власт да изгоне демоне, да исцјељују болесне, подижу мртве. На дар сте добили на дар и дајте“. Човјек као сложено биће створено од душе и тијела и исто је дужан да исповиједа Васкрслог Господа као цјелокупно биће, онако како га исповиједа ријечју и јавно и пред лицем Божјим кад исповиједа Васкрслог Господа, тако мора и срцем и душом да исповиједа мисли своје, јер је човјек створен од душе и тијела, јер како каже Апостол Павле, ако исповиједамо ријечима Господа, треба и срцем да га исповиједамо и бићемо спашени. И када је кроз Јеванђеље дао човјеку дубок и сложен траг којим путем треба да иде и како да се спашава, још једно му је рекао: „Да ко више од мене љуби оца или матер своју није мене достојан, или ко више љуби сина или кћер своју није мене достојан".

"Често ћемо чути ријечи од родотеља и родбине, да када човјек добије призив Божји, било за монашку, свештеничку, службу мирјанина да борави у светом храму, са својим свештенством, шта ће вам то, шта ћете у цркви Божјом, живите као обичан народ и обични људи. Зашто смо се толико мучили да би ви одлазили у цркву. Па има ли веће награде, браћо и сестре, као и она претходна што је Господ исказао у данашњем Јеванђељу: „ Ко се мене не постиди пред људима, нећу се ни ја њега постидјети у пред Оцем мојим небеским."

"Куд ћемо већег благослова, него када станемо пред Васркслог Господа, међу безброј Анђела и Арханђела па када нас Господ уврсти у славу, у Царство небеско, када нас вјенча са њим и сједне са десне стране Бога и Оца, куд ћемо веће благодати за себе и своју породицу."

"И куд ћемо веће казне када се појавимо пред лицем Божјим а Господ нам каже: Ти нис мој, ја те не познајем, јер си се одрекао мене на земљи пред људима," бесједио је о. Никола. Он је пожелио вјерницима срећан и благословен Петровдански пост.