Поводом прославе ктиторске славе, празника Светих царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, у суботу 17. јула 2021. служена је света Литургија и преломљен славски колач.

Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа.

Празник и ктиторску славу, ријечима пастирске бесједе, честитао је протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да царске мученике – цара Николаја, царицу Александру, царевића Алексеја и принцезе Олгу, Татијану, Марију и Анастасију, они који су их убили, мислећи да тако службу богу њиховом приносе, мислили су да су их убили. Али, навео је о. Миодраг, видимо, да су они сваким даном све живљи и све присутнији, а гдје су они који су их тада убили.

„Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату, кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, зло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је свештеник Тодоровић.

Да зло у којем свијет лежи не би преплавило васељену, додао је о. Миодраг, дошао је Христос, истинити Бог да поживи међу људима, да својим животом покаже какав је прави, истинити живот који води у вјечност, у бесмртност.

„Први цар који је то схватио и који је на једном скупу са епископима Цркве рекао: Јесте, ви сте епископи, али унутрашњи епископи. Ја сам такође епископ, али спољашњи, јер ја треба да се потрудим да Црква добије слободу споља да би могла да врши своју мисију, да се бори против зла, да се бори љубављу да зло не преплави свијет. То је био велики цар Константин римски“.

„Задњи цар који је био на том дјелу, који је био спољашњи епископ, био је управо блаженог спомена Свети Николај II Романов. Са њим се завршила епоха, ако тако можемо да се изразимо, тих спољних епископа, али је остао Христос, остала је Света Тројица, остала су њихова дјела, остао је благословени род Цркве у светим људима, појачано је Небеско царство, а оно неће дати да ово земаљско преплаве силе мрака, силе зла“, бесједио је отац Миодраг.

По његовим ријечима у Никшићу, нажалост, још, има дјела оних који су мислили као ови који су убили царску породицу, да Богу службу приносе.

„Још из јаме, у близини нас, нијесу извађени пострадали од братске руке, који су приносили жртву богу своме, богу који се никада неће заситити људске крви и зла. То је, морамо бити искрени, помало срамота за све нас овдје да наши очеви, рођаци кумови, комшије леже без достојне сахране, без опијела, без молитве. И то је један од разлога што не може да нам крене набоље и напријед. Треба да се запитамо какви смо ми то хришћани. Сјећамо се у првим вјековима паганства, кад је глава хришћанина стално била на пању, колико је благочестивих хришћана сахранило невино пострадале, жртвујући често и своје животе“.

„Управо, један од таквих свједока који је положио, не само свој него и живот своје породице био је цар Николај. Колико пута је нуђено и њему, а нарочито царици Александри, која је била поријеклом Њемица протестантске вјере, да дође подморница и да царска породица изађе, а царица Александра је рекла: Како је могу да развалим два брака, ја сам се два пута вјенчала, једном за Николаја, а други пут за Русију. То је та вјера, то је та жртва“, указао је прота Миодраг.

То је, оцијенио је свештеник Тодоровић, цар народни који је положио свој и живот своје породице за народно спасење.

„То његово дјело никада неће затамнити, оно ће све више свијетлити. Погубљени су као реакција, као силе мрака, али, видимо, да су то силе свјетлости, а силе мрака су биле у онима који су их погубили. Зато се морамо помолити и за њихове погубитеље, и за ове погубитеље који су погубили овдје, на овим теренима, своје рођаке, своје ближње, да им Бог опрости, јер, заиста, кад је човјек обузет тамом он не зна шта чини“.

„Данас је погубљен и један велики српски јунак, човјек који није клонуо пред силама Осовине, који је завјетник слободе, а коме још не знамо гроба, ни мраморја, блаженог спомена генерал Драгољуб Михаиловић. Вријеме је, како рече владика Раде, мајсторско решето, прочистиће ове ствари, а ми који у овом времену живимо, који овдје, такође, имамо неку мисију показаћемо коме смо се привољели царству. Ако смо се привољели небеском Царству, као цар Николај и његова породица, онда ће и наше луче свијетлити и бићемо достојни потомци оних чија су имена исписана у овом светом храму, и Стојана, и Новака, који су сахрањени са двије стране Цркве да чувају стражу књаза и краља Николе и свих ратника, који положише своје животе за Крст часни и слободу златну“.

„У сваком времену бије се бој за свјетлост или за таму, за Царство небеско или за царство земаљско, за вјечност или за пролазност. Прослављајићи данас Свете царске мученике, сјећамо се и оца пострадалог Николаја II Александра III који је у Никшићу подигао онај мост којег и данас зовемо Царев мост. То је нека симболика, мост који спаја обале, оно небеско са земаљским и Храм који, такође, спаја оно небеско и низводи га овдје на земљу, дајући нам, унапријед, искуство Царства небеског да, чинећи добра и љубећи једни друге, будемо свједоци самог Христовог распећа, али и самог Његовог васкрсења“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић.

Освештан је и преломљен славски колач, а, као и претходних година, одслужен је парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима никшићког Саборног храма. Поменути су  страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну.