Саборно и молитвено је било јутрос, у четврту недјељу по Духовима, на празник Светог свештеномученика Јевсевија, 5. јула 2020. у Саборном храму Светог Василија Острошког, гдје је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и бројног свештенства.

Након прочитаног Јеванђеља, ријечју надахнуте архипастирске бесједе обратио се Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који је казао да је призив свакога који се крсти у име Оца и Сина и Светог Духа да на заповјестима Христовим гради свој живот, живот својих народа, да се гради све што је часно и честито.

„Ко хоће да иде за мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој. Те ријечи које је Христос упутио својим првим ученицима, апостолима није просто упутио њих као ријечи, него је те ријечи сам потврдио својим животом, својим рођењем, својим распећем, а онда својим Васкрсењем и својим Вазнесењем. Он је узео крст на себе и принио себе за живот свијета и тај Његов принос, та Његова жртва богочовјечанска је темељ Цркве Божје, темељ вјере Христове и темељ свега часног и честитог, што је кроз вјекове грађено“, рекао је Митрополит.

Додао је да само они који су чистог срца могу Бога видјети у Христу Исусу Богочовјеку и кроз Њега спознати Оца Небеског, примајући Духа Светог животворног.

„Управо је то оно у чему се ми хришћани крштавамо кроз сва времена. Дакле, ношење крста Христовог, сараспињање Христу да би заједно са Христом живјели не само у времену, него и у вјечности. Очишћење душе и тијела од сваке нечистоте и сваког гријеха, прије свега од гријеха богоотуђења, од гријеха отуђења од закона Божјег, од заповијести Божјих и отуђења једних од других, заједнице са живим Богом и заједнице људи међу собом, утемељеној на чистоти срца, на Богу љубави, јер је својом жртвом Господ открио себе као вјечну и непролазну љубав, као Бога љубави и призвао људе на љубав као једино и основно правило људског живота“, бесједио је Владика Амфилохије.

Истакао је да Господ непрекидно, кроз сву историју, тајну своје божанске, богочовјечанске љубави и жртве дарује нама, дарујући своје Тијело и своју Крв у Светој Тајни причешћа.  

На љубав нас је Господ призвао, казао је Митрополит, не само у овом пролазном животу, него у вјечном и непролазном, призвавши нас за вјечно и непролазно Царство Божје, почевши своју проповјед: Покајте се, промијените срце своје, свој ум, своју душу, свој жвиот.
„Преумите се, промијените своја схватања, своју везаност за пролазне ствари и тако ће те задобити Царство небеско, а Царство небеско је унутра, у вама. Царство небеско је управо Свети Дух животворни, које овдје примамо у Тајни миропомазања и које нас очекује ако се припремимо за њега у вјечности. То је дубљи смисао људског живота и свега што се догађа овдје на земљи“, рекао је Митрополит.

Управо то Црква Христова, по ријечима Владике Амфилохија, свједочи кроз вјекове, то свједоче Свети Божји људи од Светих апостола до наших времена. Навео је да данас прослављамо тројицу Светих Божјих угодника, који су имали такву љубав.

„Живјели су у древна времена, у 4. вијеку, у вријеме гоњења Цркве Божје и истинске вјере, још страшније, да не кажем, од овога ако је могуће да буде страшније од овог гоњења Цркве Христове у наше вријеме. Бранили су праву, истинску вјеру, то је било вријеме оне јереси које је осуђено на Првом васељенском сабору 325. оног несрећног Арија, свештеника из Александрије. Жртвовали су се за ту вјеру у вријеме ондашњих царева, обезбожених, сви тројица пострадали мученички“, подсјетио је Архиепископ цетињски.

Владика је оцијенио да се и у ово наше вријеме поново јавља гоњење Цркве Божје.

„Нажалост, народ европски, па и овај овдје, наш народ, шта раде, уствари? Враћају се поново, нарочито, челници, властодршци, враћају се том многобоштву, паганству древном. Клањају се земљаским, пролазни стварима, боготворавају своју власт и своје државе и своје тзв. нације, заборављајући да једино народ, који је вјечит и непролазан то је народ Божји, Христов народ, а то јесте Црква Божја. Све што је грађено кроз вјекове, укључујући и овај свети храм градио је тај и такав народ у славу Божју за учење тој и таквој љубави, за жртвовање за Бога и ближње“, истакао је Владика Амфилохије, поручујући:

„Ови који су се обезбожили данас, нажалост, овдје у Црној Гори они кажу да ове светиње припадају њима, ономе што они називају државом, а, уствари, државу поистовјећују са собом и бранећи себе, своје интересе, темељећи на безбожништву судбину Црне Горе, а она је све утемељена на вјери у живог Бога, и све што је у њој саграђено, они кажу да светиње припадају њима. Коме њима? Ко су ти они? Своју власт и страсти поистовјећују са државом и са народом и у име Црне Горе. Које Црне Горе? То није више Црна Гора, него Монтенегро. То је нешто што је рођено не у колијевци крштења и у материнској утроби, него нешто што је рођено у идеологијама нашег времена, идеологијама братоубилаштва и богоубилаштва“.

Он је указао да монаштво свој живот и своју младост, одричући се од свега, уграђује у обнову светиња у Црној Гори. Сада од њих, истиче Митрополит, треба одузети те светиње и дати их онима који су се поклонили идолима овога свијета.

„Они су своје самољубље прогласили за Бога и божанство, они су своју власт прогласили за Црну Гору и сматрају да тој обезбоженој, распамећеној Црној Гори припадају светиње. Сигурно, све што је грађено овдје кроз вјекове и што се гради, па и ми заједно, припадамо природно Црној Гори, ми смо изворни, његошевски Црногорци које ту постоје кроз вјекове, и све што је грађено грађено је у име живог Бога, приношено је Богу на дар и Богу припада и Црква Божја, и народ Божји, народ црногорски, српски припада Богу и сви они, без обзира како се данас декларишу, припадају том народу Божјем, Христовом народу, ако су истински, прави народ“.

„Они комунисти, њихови духовни оци су, ипак, градили за народ у своје вријеме, саграђена су предузећа и хиљаде људи су добили парче хљеба, а данас ови, у име своје саможивости, самољубивости, својих интереса, приватизујући сада то што је за народ грађено, хоће да приватизују и цркве Божје и светиње Божје. Коме да их дају? Кога да уселе у ове светиње? Све што је у њих уложено уложено је из љубави према светињи Божјој, према Божјем народу и то припада Божјем Христовом народу изворном, а не некаквима који продају вјеру за вечеру. Управо се то догађа код савремене црногорске власти – продају вјеру за вечеру“.

„Све би продали, и мајку рођену би продали само да би стекли, зарадили пролазно, земаљско богатство. Нема ту благослова Божјег“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.