Његово Преосвештенство Господин Атанасије (Ракита), новоизабрани Епископ милешевски, рођен је 7. новембра 1957. године у Јању код Шипова.
На крштењу је добио име СВЕТКО. Завршио је основну школу у Бабићима, затим православну Богословију у манастиру Крки. Замонашио се у истом манастиру као матурант Богословије 7. маја 1977. године. Рукоположен је за ђакона 9. маја а за презвитера 18. децембра исте године у Крки. Првог јануара 1978. посетио оца Јустина Поповића у манастиру Ћелије а већ 2. јануара путује за Америку. Тамо је завршио два интензивна курса енглеског језика у „Катедрали знања“ у Питсбургу и у септембру исте године уписао се на Богословску Академију Светог Владимира у Њујорку. Професори су му били свештеници Александар Шмеман и Јован Мајендорф, теолози светског гласа. Дипломирао је у року одличним успехом.
У септембру 1981. године започео је наставничку каријеру у Богословији у манастиру Крки. После две године, 1983. премештен је од Синода Српске Православне Цркве у Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, где је предавао једанаест година, до 1994. године. Тамо се зближио са Епископом рашко-призренским, потоњим Патријархом српским Павлом и био његов сарадник. Одлично је упознао Косово и Метохију, заволео овај део српске земље и богослужио на целој косовско-мехохијској територији, а највише у мученичком манастиру Девичу. Уређивао је часопис Епархије рашко-призренске „Свети Кнез Лазар“. На позив Патријарха Павла у јесен 1994. прешао у Београд, где је радио као асистент код Епископа Атанасија (Јефтића) на катедри за Патрологију на Православном богословском факултету. У исто време је предавао и на Богословском факултету у Фочи предмет Историја религије и био уредник „Православља“, званичног гласила Српске Православне Цркве.
Године 1999. изабран је и хиротонисан за викарног Епископа хвостанског. У току хиротоније 31. маја бомбардери НАТО-а су летели на београдском небу. Као викар Патријарха Павла био је уредник Информативне службе СПЦ зване „Православље прес“, а највише је допринео у руковођењу радом православних вероучитеља у јавним школама као Председник одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке, и у уређивању односа Цркве са просветним институцијама Војске Србије - Војном академијом и Војном гимназијом. Тада је покренуо и уређивао часопис „Православни катихета“.
У мају 2013. изабран је за Епископа бихаћко-петровачког. Свети Архијерејски Синод му је поверио службу представника СПЦ пред Министарством одбране и ОС БиХ, а у мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ изабран за Епископа упражњене Епархије милешевске. Епископ Атанасије биће четврти Епископ милешевски од њеног оснивања 1992. године.
Избор научних радова Епископа Атанасија:
· „Халкидонски сабор и његов догмат“;
· „Писци Цркве другог века“;
· „Живот по Јеванђељу“;
· „Битка над амбисом“;
· „Да нам буде све свето и честито“;
· „Духовни дародавци Призренске богословије“;
· „Црква Христова и свет религије“ (антологија);
· "Београд у молитви 2011."
