Истакнути књижевници из Трстеника, Верољуб Вукашиновић и Драгиша Батоћанин, представили су се никшићкој публици, на трибини УКЦГ "Свободијада", у четвртак 20. јула 2017, у сали Друштва црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије".

Нову Вукашиновећеву књигу „Ветар и дажд“ за коју је аутор, у кратком времену, добио неколико престижних књижевних признања, представила је Милица Бакрач, уредница трибине „Свободијада“, која је казала да је овај наслов метафора данашњег времена. Ветар и дажд су синоним човјекове „борбе непрестане“, која траје до оног кобног трена прилагођавања општој олуји човјечанства, која је изгледа неизбјежна.

Тражење спаса и изговарање, односно исписивање молитве је други Вукашиновићев мотив, најснажније именован кроз пјесму „Радости моја“, запазила је Бакрач, додајући:

„Мислим да је аутор ову пјесму намјерно одабрао да њоме започне своје вјетровито и кишно појање. Док нас апокалипса обузима и опкољава, шибајући нас неспокојима, док ослушкујемо „топот нечистог соја“, док нам вид слијепе свакојаки екрани, док даждови напајају вртове лажи, спас је у обраћању Господу. У овој пјесми, име Творцу је Радост. Радост је лична, Радост је на страни доброг пчелињег роја, Радост је и „светац из руског строја“, и лирски Верољубов пој. Радост је побједа. Спасење и почетак. Почетак књиге, почетак пјесме, почетак спасавања, Радост је и читав живот вјерујућег човјека. Радост је и крај часног живота. Не само због тога, што је тако записано пјесниковим пером, већ што је то истина која нам је од Бога остала“, рекла је Милица Бакрач.

Она је напоменула да је рецензију књизи „Мапа светлости“, Драгише Батићанина, написао пок. пјесник Драгомир Брајковић, који, на њему својствен, пјеснички, свјетлосни начин, Драгишину поезију назива светлосним млеком, прозирном и треперавом.

„Ова књига је пуна хришћанске свјетлости, оне која се рађа из молитве, која се назире уз зраке сунца, уз записивање „Пре него кленем да те молим“. Ова је књига освјетљавање пута онима који свјетлошћу ходе и опомена, „неверним“ који ходају мраком. Није ријеч о вечерњем мраку, већ о духовном помрачењу. Ова књига је „мостовље“, како пјесник записа, између таме и неба, између „светлости и земље“.

„Батоћанин и наслове својих пјесама свјетлошћу биљежи: „Мој се живот светлост лака, зове помињање“, а у пјесми „Над небеским градом грал“ рефрен гласи: „То се зове место светла, над небеским градом грал“. Поменух да је ова књига извор хришћанске свјетлости, а то потврђује и мотив хришћанске смрти, одласка са овоземаљског свијета, јер је и одлазак „тајна светлост понад гроба“, навела је Милица Бакрач.

О пјесничким остварењима колега из Трстеника, овом приликом, су говорили књижевници: Андрија Радуловић и Радомир Уљаревић. Гости су читали своју одабрану поезију.

На трибини „Свободијада“ је било ријечи и о књижевном часопису "Љубостињска приношења", чији је издавач Верољуб Вукашиновић, а уредник Драгиша Батоћанин.