Поводом ктиторске славе Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу – празника Светог мученика цара Николаја Романовог, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је уочи празника, у недјељу 16. јула 2017, свечано празнично бденије.

На дан молитвеног прослављања Светог мученика цара Николаја и других са њим, 17. јула 2017, Свету Архијерејску Литургију у никшићкој Саборној цркви служио је Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење више свештенослужитеља Епархије будимљанско-никшићке.

Прије Литургије Владике је у чин чтеца постригао Димитрија Башовића из Никшића.

Празник и ктиторску славу, ријечима архипастирске бесједе, честитао је Владика Јоаникије, који је казао да Црква Божја увијек истиче оне који су својим примјером посвједочили свету вјеру православну.

„Свети цар Николај II Романов и сва његова породица узишли су на голготу и животе своје положили као мученици у безбожна времена бољшевизма, комунизма, атеизма. За вријеме свог живота и царовања руском империјом Свети цар Николај је настојао да ојача вјеру у руском народу. Подигао је и обновио многе цркве и манастире и он је највише заслужан за проглашење Преподобног Серафима Саровског за светитеља“, подсјетио је Владика.

Он је нагласио да се Свети цар Николај није само старао да свој руски народ, који му је од Бога повјерен, и руску државу просвијетли вјером, него је штитио све православне народе и помагао Цркву Божју од Петрограда до Јерусалима и до Црне Горе, Србије и Бугарске, свуда гдје је била потребнo и гдје је могао доспјети.

„Велики ктитор и, ево, његово ктиторство видљиво је и у граду Никшићу. Ми, наравно, поштујемо као ктитора и нашег краља Николу, али, знамо и памтимо да је Русија дала скоро све за изградњу овог храма, дала је новце и водила бригу да се ова светиња заврши. Чувени архитекта Преображенски, који је пројектовао многе храмове у Русији и по другим земљама, пројектовао је и овај храм. Треба напоменути да су и побједе које смо задобили, ослобађајући град Никшић и један дио Херцеговине, биле уз помоћ руске државе, па је овај храм направљен као спомен-храм јунака Црногораца, Херцеговаца, изгинулих за ослобођење наше отаџбине“, навео је Његово Преосвештенство.

Тешко је побројати сва доброчинства и све врлине Светог цара Николаја и његове породице, али оно што, по Владикиним ријечима, увијек морамо памтити јесте да је он штитио српски народ и савјетовао наше владаре да се обједини Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина као српске земље.

„Иако Русија није била спремна, ушао је у рат уз обећање да неће издати српски народ уколико нас нападне Аустрија. То обећање је и испунио. У најстрашнијем моменту српске голготе, када је наш народ био издан од савезника, он је принудио Европу да испуни своје обећање и да пошаљу бродове како би се спасила српска војска и избјегли народ који је тада био на албанском мору. Али, убрзо је Европа смислила демонски план да уништи руску Царевину. Уз помоћ Европе срушена је руска Царска Империја и завладао бољшевизам. Уз сагласност Европе побијени су царски мученици цар Николај, сва његова породица и наследник царевић Алексеј“, рекао је Владика Јоаникије, истичући да жртва која је принесена Богу никада не губи вриједност, па, управо, од времена кад су прибројани лику Светих новомученика почиње успон руског народа, духовна и свака друга обнова.

„Русија и даље има доста својих тешкоћа и проблема, али ми се обнови, оснажењу, одуховљењу Русије веома радујемо. Испунила су се пророштва Светог Јована Шангајског, Светог владике Николаја и Светог Јована Кронштатског, који су, пророкујући, говорили о мученичком ореолу на глави Светог цара Николаја II Романова, његове цијеле породице“.

„Ми данас овдје прослављамо ктиторску славу и вршимо помен свим ктиторима, приложницима, добротворима овог светог храма и радујемо се што је наш највећи добротвор међу светима – Свети цар Николај мученик“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Он је у својој бесједи подсјетио и на краља Александра Карађорђевића, који је послије смрти цара Николаја и голготе руског вјерујућег народа и свештенства, све Русе који су дошли у Југославију примио као браћу.

„Заборавили смо врлине краља Александра ослободитеља и ујединитеља. Сјећамо се одмах шестојануарске диктатуре и других ствари, али нико не помиње да је он изнио Први свјетски рат и Албанску голготу, објединио народ, да се српски народ, док је био жив краљ Александар, успињао. Од његове погибије српски народ тоне до дана данашњег. Заборавили смо да посвједочимо и истакнемо да је он прва жртва фашизма у Европи. Иста она зла сила која је побила царску породицу и њему је дошла главе. То смо заборавили да истакнемо и огријешили смо се, а руски народ је са духовном обновом кренуо када је почео да се каје за гријех цареубиства. И ми бисмо имали разлога да се покајемо што нијесмо испоштовали великог краља Александра“, казао је Владика.

Он је послије Литургије, са свештенством и сабраним народом, одслужио парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу. У молитвама пред Господом поменути су и страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну.
Освештан је и преломљен славски колач, а благосиљањем колача свој имендан прославила је и монахиња Олга из Жупског манастира.