Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на четврту Недјељу по Педесетници, празник Светог Јована Шангајског, 2. јула 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа, који је приступио Светом Причешћу.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о значају празника Видовдана, који је прослављен молитвено и литургијски заједно са свештенством, свештеномонаштвом и вјерним народом у мјесту Кингисепу у Русији, гдје ће се градити храм посвећен Светом великомученику косовском Цару Лазару и Светом Цару Николају II.
„Угледни Архимандрит Гурије је, поред Петрограда, започео да пројектује, ако Бог да, убрзо и да зида цркву Светог Кнеза Лазара косовског и Светог Цара Николаја, заштитника православља и заштитника српског народа. Тамо смо прославили Видовдан исто као што га и овдје славимо. Као што ми овдје у Васојевићима прослављамо Светог Александра Невског, истина то траје неколико вјекова овдје, због благодатне силе која се пројавила преко овог руског Свеца над племеном Васојевића, тако су и браћа Руси, нарочито сада кад почињу да зидају храм Светог Кнеза Лазара почели да славе Светог Кнеза Лазара и да прослављају Видовдан“, рекао је Владика.
Свети Кнез Лазар, поручио је Његово Преосвештенство, везао је свој народ не за земаљско царство, него за Небеско, јер је знао да уколико ми људи на земљи стекнемо праву, истиниту вјеру, и ако се кроз вјеру вежемо за Царство Небеско, онда ће Бог том народу дати и мјесто које заслужује на земљи.
„Права, истинита тврђава, права држава је она која је састављена од вјере, побожности, врлина, љубави, правде, покајања, милосрђа, доброте, човјекољубља. То је неразорива држава и онај народ који те вриједности његује заслужује своје мјесто и своје име под капом небеском“.
„За Видовдан славимо, прије свега, Свеце, али и улазимо у тајну освећеног родољубља, а освећено родобољубље је, управо, оно што је чинио Свети Кнез Лазар. Он је сјединио, сабрао све оне вриједности које су његовали Свети Немањићи и немањићко господство и царство“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Свети Кнез Лазар био је војвода код Цара Душана, а када је почело да се растаче то велико царство Свети Кнез Лазар је свој народ приводио вјери.
„Он је примио монахе који су се повлачили пред Турцима, свете Божје људе, угоднике, исихасте монахе и дао им манастире по Србији да поучавају народ вјери, да га кријепе и снаже силом Крста Господњег, да га освећују и просвећују. Кад је турска сила кренула и надјачала он се жртвовао на Пољу Косову“.
„Знао је да ту битку не може добити, али, имао се за шта жртвовати – за светиње, за вјеру, за домове, за браћу, за потомство“, истакао је Владика, додајући:
„Зато га је Господ примио као свог мученика и угодника. Без тога, Косовска битка би била као и многе друге битке, јер, важно је са којим осјећањем, са којим мислима и какав садржај дајемо родољубљу“.
Родољубље су, према ријечима Преосвећеног Епископа, заговарали и комунисти, разни безбожници, али родољубље без Бога, без вјере, без светиње је оно што се извргава руглу.
„Имамо, дакле, свијетли пријемјер освећеног родољубља. То је оно што нам увијек треба, то је оно које се ничим другим замијенити не може. То родољубље се претворило у национални императив српског рода – за Крст Часни и слободу златну. Када се везујемо за Крст Часни ми се везујемо за Христа Господа, а преко Христа Господа везујемо се за Царство Небеско, вјечно и непропадљиво. То је она духовна суштина која је изнад свих нација и свих језика, изнад свих подјела. То је она врховна вриједност. А слобода златна је оно што нам треба на овом свијету, то је држава, народ, школа и друге вриједности које народ треба да његује и унапређује свој живот. Без слободе је то немогуће“, казао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Примјер Светог Кнеза Лазара је вјечити и незастарив примјер праве, истините, свете вјере православне. Његова заслуга препознаје се и код других православних народа, а нарочито код браће Руса.
