У 32. недјељу по Духовима, на празник Преподобног Антонија Великог, 30. јануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу.
Саслуживало је свештенство никшићког архијерејског намјесништва и јерођакон Јаков (Нинковић) уз молитвено учешће вјерног народа.
Сабранима се ријечју пастирске бесједе обратио протојереј Миодраг Тодоровић, поучавајући да се не треба уздати у овоземаљско и овоземаљска мјерила. Aко нијесмо, додао је он, мало с ове стране царства земаљског не можемо осјетити благодат вјечног, оно нас заустеже и оставља овдје на земљи.
„Како каже Свети Ловћенски Тајновидац: Слабост`ма смо земљи привезани, ништава је ама тврда веза. Да бисмо овдје, у овоземаљској логици, кренули за Христом, да бисмо своје очи, своје уши, своју мисао окренули према Царству небеском, потребан је Божији благослов и Божије буђење. Зато се у Јеванђељу каже: А ко се, онда може спасити? Што је нама људима и нашој људској логици немогуће, то је Божијем благослову и благодарности, коју нам Бог шаље могуће. Јер кад нас је створио дао нам је ону искру боженствену, дао нам је дах живота који ми овдје најчешће, или стрпамо у своје функције, у своје новчанике, или у њиве и ливаде“, казао је о. Миодраг.
Наша отаџбина, по ријечима свештеника Тодоровића, је Царство Божје, наша отаџбина је вјечност одакле нас призивају наши Свети Оци.
Подсјетио је на причу о богаташу и Лазару, у којој богаташ моли Бога да Лазара пусти да каже да се овдје на земљи не држимо тако чврсто пролазног.
„Знамо да смо од данас до сјутра, да нам је свима дах у носу. Зато јеванђелска мисао увијек нас опомиње – стани мало, горди човјече. То је гордост, самодовољност и самољубље. Нема ништа горе за мене кад не видим ништа око себе, него видим као онај богаташ коме се чинило да је само он добар, снажан, лијеп. То је оно што нас људе ломи, сви ми имамо такво искуство“, навео је отац Миодраг.
По ријечима свештеника Тодоровића у јануару смо имали велики благослов и благодат Божју која се излила доласком Бога, доласком Христа у овај свијет.
„Кад Он, вјечни, непролазни Бог има толику љубав да нас том љубављу уздигне, је ли нас онда срамота да немамо макар мало те љубави према ономе који нам је ближњи, него смо ту љубав пренијели у оно што је пролазно, што је материјално и што је испод људског достојанства. Потом смо имали Божје Крштење, Богојављење гдје се Бог удостојио да се јави у својој пуноћи нама људима и као Бог Отац Син који се крштава и Дух Свети у виду голуба; прославу Светог Јована Претече и Крститеља, Оца нашег Светог Саве, који нам је отворио кућу у којој смо живјели без прозора и врата и показао нам да ту кућу, у нашем срцу отворимо, да на њој направимо врата која ће водити само у једном смјеру, гдје ћемо моћи да љубављу и жртвом као Христос примимо све, а да не истиснемо и не потиснемо никога“, поучавао је протојереј Миодраг Тодоровић.
