На трећи дан Божића, празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, у недељу 9. јануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу.
Честитајући Божић и празник Светог архиђакона и првомученика Стефана, владика Методије је подсјетио, у свом архипастирском слову, на љепоту духовног сабирања у љубави, миру и радости.
“Да ту, приносећи бескрвну жртву Богу нашем, узносимо молитве, благодарења и захваљивања за све оно што нам је Бог дао, а на првом мјесту зато што је постао човјек, што је узео нашу природу на себе, све осим гријеха и тако природу људску узнио с десне стране Бога и Оца у лику Христовом, са десне стране Оца, гдје сједи у вјечности. Сјећајући се Светог Стефана, нека је срећна слава свима који га славе као свог заштитника“, бесједио је Епископ Методије.
Он је подсјетио на јеванђелску причу када је Господ говорио јеврејском народу, првосвештеницима, фарисејима, садукејима, књижевницима и зналцима закона „о човјеку домаћину, који посади виноград“.
„Kада је направио виноград, оградио га плотом и ископао пивницу, саградио кулу и дао га виноградарима да се брину о њему и да приносе плод у своје вријеме. Кроз ту причу је показао да све оно што је баштинио јеврејски народ, у ствари, је божанског поријекла, јер је тај домаћин који је засадио виноград сам Господ. Ограда, којом је оградио тај виноград, је закон, који је кроз Мојсија дао и прописе како да се чува тај виноград. Подрум који је ископао и кулу, то је сила и моћ оних који су у том народу организовали институције и државу да брину о том народу.
Онда је послао слуге своје у своје вријеме, а то значи пророке, да узму плод који треба да му дају виноградари од тог винограда. Виноградари су били, у ствари, првосвештеници из јеврејског народа, а они, каже Господ у јеванђелској причи, „једног избише, једног убише, а једног засуше камењем“, не давши им ништа“, бесједио је владика Методије.
А онда, када је Сина свога послао, чије Рођење ми данас прослављамо, мислећи да ће се постидјети, они су и са Њим урадили као и са претходним, које је Господ слао.
“Онда су рекли: Убићемо сина, па ћемо присвојити виноград себи. Питао је Он првосвештенике шта ће урадити домаћин са виноградарима, а они су одговорили: „Даће виноград другима, а виноградаре ће злом срмћу уморити. Тада им Господ каже: Одбацили су крајеугаони камен, то јесте Христа. Сва та грађевина, као и свака грађевина људска ако претендује на вјечност, ако у њен крајеугаони камен није Христос, она ће се обурдати и срушити, неће имати вијека. То је порука данашњег празника, да искрени, изабрани и истински народ Божји нису само они људи који припадају одређеној нацији, етничкој групи, братству, племену, него онај народ и сваки појединац, човјек, без обзира одакле он потицао, који слиједи Христа и који иде за Њим. То је нови Израиљ, то је истински изабрани народ Божји. Они који узму крст свој и иду за Христом, који истински који воле своје ближње и непријатеље своје, који испуњавају и вјерују у оно што је Христос рекао, то је истински народ Божји, који ће у Царству Божјем живјети, бити причасник љубави и свјетлости божанске.
Томе се молимо и због тога смо се овдје данас сакупили. Да се сви људи међусобно воле, мире, праштају, да покажу дјелатну љубав једни према другима, да учине добро дјело другом, без обзира какав је тај човјек био према нама. На то смо призвани, то је једини јеванђелски идеал и то је једини истински задатак који нам је Господ дао; то је једина заповијест коју нам је Он наредио и дао - да љубимо, јер ће нас људи једино по томе познати да смо ученици Његови.
Свети Стефан, архиђакон, који је љубио Христа и за Њега живот положио, истински за Њим слиједио, показао је примјер како и ми треба да поступимо. Молећи се за оне који су га каменовали, рекао је: Господе, не узми им за гријех, и предао дух свој Богу. То нам је примјер да нас Господ и наше душе удостоји таквог благодатног стања душе, молитвама Светог Стефана. Богу нашем, Богу љубави, нека је слава и Пресветој Богородици Приснодјеви Марији и свима Светима, у вјекове вјекова“, бесједио је Преосвећени Епископ Методије.
