На празник Светог Саве, првог Архиепископа, просветитеља и учитеља српског, у сриједу 27. јануара 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови, након одслужене Вечерње службе, одржана је Светосавска приредба.
Сабрање је поздравио протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Казао је да је велики празник Светог Оца нашег Саве претходних година прослављан на много свечанији начин, иако је Свети Сава, по ријечима оца Евстатија, дуго година у Црној Гори изгнаник.
„Он је био изгнан из српских школа, а била је намјера да Светог Саву истјерају и из српских цркава у Црној Гори. Хвала Богу, па је народ препознао ту злу намјеру и снажно јој се супроставио. Ове године, сваки празник, на неки начин, прослављамо у ванредним околностима, надајући се у Бога да ћемо следеће године празник Светог Саве прослављати како смо то и навикли, баш, у српским школама у Црној Гори. Ипак, ванредне околностима у којима прослављамо празник Светог Саве нимало не умањују светост и величину овог празника“, рекао је о. Евстатије.
Подсјетио је на старозавјетну историју изабраног Божјег народа у којој се, како је навео, издваја неколико личности, који су били носиоци промисла Божјег у свом народу, а којима је Свети Сава по свему сличан.
„Сличан је Јосифу који је призвао свог оца Јакова у Египат како би избјегао глад и како би ојачао, а његов род се умножио. Свети Сава је призвао свог оца на Свету Гору да би на крају живота облагодатио своје животно дјело, измолио од Бога милост за своје потомке. Свети Сава је сличан и Мојсеју, који је водио свој народ кроз пустињу до изабране земље. И смо до времена Светог Саве били народ који често лута, а он нам је онда показао пут до заједнице светих коју пјеснички називамо „небеска Србија“, која се налази у Царству небеском, а њени грађани су сви Свети Срби прије и после Светог Оца нашег Саве“, указао је протосинђел Евстатије.
Додао је да је Свети Сава сличан Господу Исусу Христу Који није дошао да створи новог човјека или нове људе, него да оне постојеће учини христоносцима и заједничарима божанства.
„Тако је и Свети Сава народ, који је, често, заборављао закон Божји облагодатио и опитомио, учинио светим народом који је, врло брзо, после њега почео да доноси велике и благословене плодове. Плодови тог његовог рада рађају, ево, осам вјекова после његовог преласка у вјечност, па су и ова дјеца, овдје сабарана, плод Светог Оца нашег Саве“, казао је о. Евстатије.
Празнично слово произнио је Дамјан Ћулафић. Ћулафић је истакао да је име и житије Светога Саве временски међаш, те да Срби своју прошлост дијеле на ону прије и послије Свеца. Потоњи период, којем и ми припадамо, обилује, сматра он, плодовима које убирамо са непролазног дрвета живота, које је Свети Сава засадио.
„Најсочнији плод, којe нам је Савино стабло од ума и духа даровало, јесте „права вјера“. Какву је вјеру Свети Сава проповиједао и завјештао Србима? Вјеру, која је заснована на светим и божанским догматима, односно вјеру, утемељену на вјековима потврђиваним истинама. А оно што је на истини грађено – није лажно, него право. Јер, истина је увијек – само једна. Вјера грађена на истини је права вјера, а како је истина једна, онда је и права вјера само једна; та једна и права вјера је настањена у свима који знају: да је права вјера она која је „на светих седам васељенских сабора потврђена и проповиједана“. Е на таквој вјери, по савјету Светога Саве, треба „зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дјела“, навео је Ћулафић.
Додао је да је Свети Сава потврдио Србима да је Христос истина, коју једино треба слиједити. По ријечима „најбогатијег просјака у српској историји“, треба да се поучавамо ријечима Сина Божјег, који „остаде оно што бијаше, а постаде оно што не бијаше“ и који је жртву на себе узео „узевши обличје слуге“, и пренио нам једну од највриједнијих поука: да нам се Господ „уподобио у свему осим у гријеху“.
„Оно што су сизеренски властодршци у Црној Гори, они одлазећи, у претходној години, показали да не знају, то је да је Свети Сава, проповиједајући о правој вјери, Србима показао коме се јединоме треба клањати. Ми се „клањамо и поштујемо и цјеливамо свечесну икону човјечанског оваплоћења Бога Логоса“. Клањамо се „и дрвету Часнога крста“ и „част одајемо икони Пресвете Богородице“, јер „уздижемо очи душе ка првообразном лику и ум узносимо на оно што је несхватљиво“. Непознавање темеља праве вјере, какву је Свети Сава оставио и предложио Србима, доводи, увијек, до неразумних покушаја на штету српског православног народа. У Бога се надамо да ће нове државне власти, садашње и будуће, знати коме се, једино, клањају они који живе по правој вјери“, рекао је Ћулафић, поручивши:
„Свети Сава се, још, прије толико стољећа, бринуо о свом народу, као прави духовни старатељ, као истински достојан архиепископ Српске Цркве, да Срби не залутају, него да слиједе путеве истине, говорећи нам са жичког олтара: „Ово је дакле права вјера: крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа“! Такве поруке и подуке о правој вјери слушамо, вјековима, и са олтара наших Ђурђевих Ступова, од првог будимљанског Епископа Јакова, до данашњег епархијског обновитеља Јоаникија. Тако је коначан завјет Светог Саве православним Србима гласио: Господа „јединога неодступно се држите“!
Ето, драга браћо и сестре, неколико цртица о Свечевом аманету нама, његовим рођеним, и свима надолазећим, још увијек нерођеним, чедима. Све ово, чега се сјетисмо, одговор нам је на питање: шта су то Срби у Црној Гори бранили од прошлог до овог Савиндана – православни Срби су бранили „праву вјеру“, вјеру православну. Нека би Бог дао да, свима, увијек, наздравље буде Савиндан, велики празник православне Српске Цркве и народа“, закључио је Дамјан Ћулафић.
У пригодном програму Светосавске светковине учествовали су: дјечји црквени хор „Младенци“ којим руководи проф. Анђела Брајовић и етно група „Свети Евстатије“ из Берана.
