У навечерје празника Светог Саве, у суботу 26. јануара 2019. године, у Андријевици је одржана Светосавска академија, у организацији Црквене општине Андријевицa и Центра за културу и спорт „Михаило Лалић“.

Духовну светковину благословио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући наступајући празник и велики јубилеј - осам вјекова од оснивања Српске Православне Цркве, када је Свети Сава 1219. примио у Никеји архијерејску хиротонију од цариградског патријарха и пуномоћство да у српским земљама оснује самосталну помијесну Цркву.

„То је камен темељац наше историје, духовности и културе у свим српским земљама и у Црној Гори, такође. Свети Сава је својим именом и својим дјелом толико присутан у Црној Гори, кроз сву њену историју, да се чудимо појединима, који се усуђују да оспоравају дјело Светог Саве и његову било везу са Црном Гором. Не можемо да поднесемо да се историја негира, мијења, брише“, нагласио је Преосвећени владика, наводећи да је Свети Сава на подручју данашње Црне Горе основао српске епископије: Зетску, Будимљанску и Хумску.

Додао је да је сва култура од почетака до дана данашњег, оно најузвишеније што је стварано у Црној Гори, такође, у знаку Светог Саве.
„Иловачка крмчија, касније Морачка крмчија, прије тога, и Будимљанска крмчија, Законоправило којим се тада управљала држава и Црква, настале су, дакле, на подручју Црне Горе. Књиге и штампарије Црнојевића, изричито, наглашавају култ Светог Саве и осталих Немањића. Књиге и штампарије Божидара Вуковића Подгоричанина, српског штампара толико су у знаку Светог Саве да имамо тамо и његове иконе, иконе Светог Стефана Дечанског, штампане су, не латиничним него ћириличним писмом“, указао је Владика Јоаникије.
О поштовању Светог Саве у Црној Гори свједоче, по ријечима Његовог Преосвештенства, и храмови од оних најстаријих Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, преко Ђуревих Ступова, Мораче, манастира Савине до најновијих, те бројни топоними са именом Светог Саве и породице, које славе Светог Саву као свог небеског заштитника и покровитеља.

„Светитељство Светог Саве, култ Светог Саве је присутан у Црној Гори кроз сву њену историју и у просвети. Прве школе, које су основане у Црној Гори имале су школску славу Светог Саву, у вријеме Данила Петровића, краља Николе, кад је Црна Гора била самостална, напредна, угледна, краљевина. Све те школе имале су вјеронауку, а значајан дио вјеронауке и предмета: српски језик, историја темама су били везани за Светог Саву“.

„Дакле, ми не увозимо култ, поштовање Светог Саве ниодакле. Он је овдје стваран, као што је стваран на Косову и Метохији, у Шумадији, у Босни и Херцеговини и другим српским земљама. То хоћемо да нагласимо у овом времену када се све изопачује, када су ангажоване армије људи и писмених, и полуписмених, и неписмених, и незнавених, и злонамјерних и плаћених који раде на том изопачивању“, поручио је Епископ, закључујући да ми као народ морамо да одвојимо истину од лажи, добро од пакости, вјеру од невјере, јер нас на то обавезује Свети Сава, као што нас обавезује да љубимо ближње своје и када су у заблуди, да праштамо, волимо, али и да истину чувамо и поштујемо.

Част да у години када СПЦ обиљежава осам вјекова аутокефалности упути бесједу о Светом Сави припала је Дамјану Ћулафићу из Берана.

Ћулафић је казао да је Свети Отац наш Сава својим трудом осветио себе, па је, поставши Просвјетитељ, артикулисао и свој, до тада, по много чему немушти, народ. Подстицао је твораштво код свог народа, код својих „чеда богозваних“.

„А да је „вјера без дјела мртва“, по ријечима Јаковљевим, добро је знао, и у својој жичкој „Беседи о правој вери“ посвједочио, и Свети Сава, па је, нуткајући, дакле, род свој на рад и дјелање на њиви Господњој, постигао, у том кратком животном јављању, да буде: оснивач Српске Православне Цркве, утемељитељ српског монаштва, градитељ цркава, српски архиепископ, просвјетитељ, аутор црквених правила, књижевник, дипломата, оснивач првих болница у Хиландару и Студеници, законодавац. Стога, не чуди ни питање: има ли иједне важније личности, у историји српске културе, која се није напајала на врелу Савине вјере и науке?“, рекао је Ћулафић.
Подсјетио да је Црна Гора славила Светог Саву као свенародни празник у вријеме Светог Петра Цетињског, Петра II Петровића Његоша, књаза Данила, а, посебно, књаза, краља Николе I Петровића.  

„Али, данас, Свети Сава је протјеран из школских програма Црне Горе, чему смо свједоци. Да није Цркве, храмова и народа, протјеран би био и из Црне Горе, али би и то могло само онамо гдје је и данас живо присутан: у Америку, Аустралију, иновјерни дио Европе, Африку, Палестину, свугдa, гдје му се зидају торжествени храмови“, нагласио је Ћулафић.

Ти „дјелатници“ као да би, сматра он, савременим дјеловањима да исуше Савин поток и Савину воду, сломе Савин кук, затрпају Савину стопу, исијеку Савин бор, удробе Савин камен, а раселе Савино село.

„Само они који немају, не знају, не желе или не смију да знају више од 3 или 5 имена својих предака, „кадри“ су да изусте како су прије осам вјекова Немањићи окупирали данашњу Црну Гору, и како су иновјерни агарјани са Истока и „скити са Запада“ дошли на нашу земљу да је „ослободе“. Али, чега, ако не нашег имена и презимена, нашег постојанства?“, указао је Ћулафић и навео да ћемо, захваљујући Светоме Сави, ове године, обиљежити осам вјекова од кад су основане прве епископије СПЦ, а једна од њих била је и наша, данас будимљанско-никшићка којој је за сједиште одређен манастир Ђурђеви Ступови, надомак Берана, задужбина Савиног брата од стрица жупана Првослава, сина великог жупана Тихомира.

„Олтар у ком служи наш Преосвећени Владика кир Јоаникије и пред којим се причешћујемо, исти је онај олтар у којем је служио и Свети Сава. Нијесу ли, онда, и Ђурђеви Ступови свједок, старији од осам вјекова, о народу који је и онда, и данас, живио и Богу се молио на овим просторима?“, закључио је Дамјан Ћулафић.

У програму Светосавске академије наступили су: хор Светог Николе, чланови Гусларског друштва „Мина Радовић“ из Подгорице, пјесник Дарко Јововић, гуслар Милун Томовић и пјевачки састав „Цар Душан Силни“.