На трибини „Свободијада“, која је, у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“, одржана у Никшићу 15. јануара 2018, представљене су књиге „Тражење пута“ и „Сура гора“ Радојице Радовића и Милете Булатовића.

Учеснике трибине и бројну публику поздравила је уредница трибине Милица Бакрач. Она је навела да је УКЦГ у сарадњи са Књижевном задругом Српског народног вијећа објавило три књиге: Радојице Радовића, Милете Н. Булатовића и Стефана Бешовића, које су одабране као најбоље на Конкурсу за објављивање књиге прозе, књиге поезије и прве књиге аутора до тридесет година старости, у 2017. години.

„Ове три књиге су само мали дио објављених наслова, изашлих из издавачке куће Књижевне задруге СНВ. Готово сви ми, који пишемо на српском језику и ћириличном писму, можемо са захвалношћу потврдити да је Задруга наш издавач, некима једне, а некима и више књига“, казала је Бакрач.

Милета Булатовић је до сада објавио књиге: Чепикуће, Јаме – Колијевке, Говор сунца, Танталов брод, Стазама Проклетија, Стајање страха, Пасје године, молитва за крај, На вијенцу бол, Траг дана, Бјежање свјетлости, Поново се јављам, Римоване несанице. О његовој пјесничкој збирци „Тражење пута“ говорио је Ђорђе Брујић, који је, поред осталог, запазио да је овом књигом Булатовић „испјевао ново искрено слово о љубави спрам човјека и свијета, упркос на моменте тамним сликама, које су дио људске двојности и животног трена у којем утјеха надвладава ништавило и пропадање“.

„То слово о љепоти свједочанство је творачке енергије, као ненадмашне снаге из које је све настало и постало свеприсутно и истинито. Лирска симболика у дијелу пјесама указује и на везе пјесника са традицијом нашег народа о којој он говори готово кроз цијелу књигу“, оцијенио је Брујић.

Радојица Радовић је аутор књига: Буде да нема пјесме, Обод, И нема више, Сепира Нере, На коњима пси, Јахач на бијелом коњу, Октоих, Стручна књига. О Радовићевом роману „Сура гора“, овом приликом, говорио је Милутин Мићовић, који је казао да је ово једна од оних књига које, унапријед, постоје у нашем народу, у нашем наслеђу, нашем језику, нашем памћењу, али нијесу ушле у књигу, нијесу записане, нијесу прешле у књижевну, литерарну, језичку стварност.

„Шта је суро у роману „Сура гора“, на шта упућује? Сур је помало безбојан, он није ни плав, ни црн, он је нешто између. Сур је орао, има и сури дан, а то се може проширити на све. Кад се иде у дубину ријечи онда једна ријеч може да обухвати све, сви се можемо наћи у тој једној ријечи, кад пјесник, стваралац налази могуће дамаре, буди дамаре ријечи и ставља је у контекст, онда можемо да се нађемо у једној ријечи и да једна ријеч обоји све, и историју, и психологију, и наслеђе, и лично осјећање, тако да оно што сам видио код Радојице Радовића, пријатно ме изненадио, видио сам да истински влада добро језиком, језичким наслеђем и добро носи наслијеђену нашу психологију и карактер Црногораца“, навео је Мићовић.

Никшићкој публици обратили су се и награђени писци Радојица Радовић и Милета Булатовић.