Сабором братства Косовчића, који је, у славу Светог Саве, првог Архепископа српског, одржан у шавничком селу Пошћење, у недјељу 21. јануара 2018, почеле су традиционалне Светосавске академије у Епархији будимљанско-никшићкој.

Најприје је свету Литургију у храму Успенија Пресвете Богородице, у Пошћењу, служило свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Началствовао је архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела код Шавника, а саслуживали су јереји Божидар Ћеранић, парох ријечки и Драженко Ристић, парох шавнички.
О личности Светог Саве, Светитеља кроз кога је просијао Христов лик, да свијетли нашем роду у вјечности, бесједио је архимандрит Исаија.

„Од малих ногу он је стремио и тражио оно што је небеско. Живећи на земљи, могао је да бира хоће ли да буде принц или Божји слуга, Свети Сава је изабрао да служи Богу, а земаљску власт је оставио другоме. У 15. години отишао је у манастир, одрекао се свега ради нас, да би био данас слава наша. Иако млад и непунољетан Свети Сава је био зрео умом и опредјељењем својим да стреми за вјечним животом, да тражи самог Бога, молитву“, рекао је о. Исаија.
На велике, небеске људе као што је Свети Јован Крститељ, угледао се Свети Отац наш Сава, чија је величина, истакао је игуман Исаија, остала и до дана данашњег.

„Све што је Небеско, оно што је Господ оставио, свака ријеч о којој се живи је вјечно. О тој ријечи је живио и Свети Сава и остао вјечно жив, вјечно на Небесима, који се данас прославља широм српских земаља, свуда гдје има српског народа. Тако ће бити до свршетка вијека, јер је он својим животом, својим умом, својим дјелима себе обожио за живот вјечни да би, у најкритичнијем периоду разграничавања царства, наш народ опредјелио Богу“, бесједио је архимандрит Исаија Крговић.

У славу Светог Саве, који је Небески заштитник братства Косовчића, а који са Српском православном општином Шавник, традиционално, организују Светосавску свечаност у селима Пошћење и Дужи, благосиљан је и преломљен славски колач.

По одслуженој Литургији духовна академија настављена је у дому на Пошћењу.

Светосавску бесједу је одржала проф. др Драга Бојовић, напомињући да није нимало случајно што светосавске свечаности крећу баш из Дробњака „племена јака“, од братства Косовчића које, у име свог племена и Црне Горе, храни и прославља мит о Косову и Метохији, Светосавље као образац живота овог народа и српски вуковски језик, који је похранио вјекове.

„Први Архиепископ Српски (са акцентом на први), син великог жупана Стефане Немање; као младић, жудећи за духовним животом, побјегао је у Свету Гору и тим бијегом створио историју Српске православне Цркве. У темеље те историје узидао је ријетко монашко подвижништво, које нас је сачувало и чува кроз вјекове. Заједно са оцем Немањом, Оцем који је кренуо путем Сина, а обојица путем Оца и Сина и Светога Духа, монахом Симеоном, подигао манастир Хиландар, многе манастире, цркве, школе“.

„Зато је Свети Сава, не само црквена, него и школска слава. Утврђивао је Цркву Христову у народу, о чему свједоче многе приче, легенде, ономастикон, а сличног примјера присуства култа светитеља у народу вјерујем да не постоји. Мирио је браћу, и своју, по крви, и браћу Србе са осталом браћом, сусједима. Једном ријечју, највећи српски учитељ и просветитељ, савршени угаони камен попут Христа Бога, културе и духовности нашега народа“, казала је Бојовић.

Званичана Црна Гора, поручила је Бојовић, одриче се Светог Саве, Косова и Метохије, али нема начина да се одрекне топографије и култа у вези са Светим Савом.

„Гдје је год крочила његова нога, стварно или фиктивно, свеједно, прича које живе у народу и претрајавају све власти и државна уређења. Нема начина да се одрекне црквених реликвија: Кивота са моштима Светог Саве, лијеве руке Светог Саве и Штапа (жезла) из Милешевске епархије, која обухвата и дио данашње Црне Горе.

Иако га нема у лектири за школце, има га на Дурмитору као Савин кук, у живој води под његовим именом, у Приморју као Савине одоре, итд., итд.

Народи који имају „свога Христа“, монаха, просветитеља, визионара, утемељивача културе и друштва и свих његових области, личност из Цркве која нема премца у српској култури, па и шире, по свеобухватности дјеловања, требало би да буду поносни, без обзира на национална изјашњавања и диобе. Светосавско становиште треба да постане универзално становиште, да би дошло до свенародне обнове“, поручила је др Драга Бојовић.

Она је оцијенила да су данас присутни велики напади на Светосавље, а Светосавље је, по њеним ријечима, и мит о Косову и Метохији и косовско-метохијске светиње, и Вук Караџић, и српски језик, и Петар Петровић Његош, и Михаило Пупин, и многи други великани, ствараоци дјела значајних за свеколику васељену.

„Укида се данас у Црној Гори светосавски идентитет, који је, заправо, шири од националног, српског, на свим пољима, а свака врста докидања врши се у самом језику и око његовог имена у просвјети и њеним институцијама. Најснажније посљедице оставља лингвострес, који је, заправо, епилог укидања идентитета државотворног народа у Црној Гори“, оцијенила је Бојовић.

Бојовић је изразила увјерење да се светковања имена Светог Саве, не само као црквеног празника, него и културног догађаја, никада неће угасити.

„Даће драги Бог, доћи ће дан кад ће се Свети Сава обиљежавати и у школама, па ће свако православно и хришћанско дијете, а и свако дијете које тежи да се образује, знати ко је Свети Сава и колико је Свети Сава задужио наш народ, али и људски род“, поручила је Драга Бојовић.

Сабрање је, у име домаћина, поздравио Томаш Ћоровић, а у програму Светосавске академије су учествовали појци, пјесници, глумци, народни гуслари.