Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Сабор Пресвете Богородице, у понедјељак 8. јануара 2018, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Рождества Христовог у Мојковцу.

Преосвећеном Епископу у светом богослужењу саслуживало је свештенство и монаштво Епархије: протојереј Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски, јереји Данило Дамјановић и Александар Крговић, пароси мојковачки, јеромонах Владислав, игуман манастира Блишкова и јерођакон Пајсије Ђерковић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Ријечима надахнуте архипастирске бесједе сабранима се обратио Владика Јоаникије. Он је казао да је мало мјесто, Витлејем, постало велико и значајно по рођењу Христовом. У тај знаменити град сабирају се сви народи земаљски да се поклоне Богомладенцу Христу и та ријека народа, додао је Владика, која долази на поклоњење у Витлејем никад не пресушује.

„Хришћани, стално, са свих крајева земаљских, долазе на то освећено мјесто, у ту пећину Витлејемску која је постала храм, на то најславније мјесто на земљи, да се поклоне заједно са источним мудрацима и зато је Витлејем узвишен и освећен, можемо га звати небеским градом“.

„Оно што се каже за Витлејем, може се рећи и за Мојковац. Витлејем је постао познат по Божићу, али, и Мојковац је по Божићу и познат и велики и знаменит. Благослов витлејемског Богомладенца излио се на Мојковац и то у најстрашнијем тренутку. Као што се благослов са Неба излио приликом рођења Христовог, преко Витлејемске пећине, на град Витлејем, тако се благослов са Неба, Божићни благослов излио на овај град у вријеме распећа, не само овог мјеста, него цијеле Црне Горе и цијелог српства“.

„Овдје се бранила и Црна Гора, и српство, и Косовски завјет, и Горски вијенац. Зато је ово мјесто славно и велико, зато је Мојковачка битка знаменита и велика, јер се претворила у божићно славље, у славу Богомладенца Христа. Жртвујући се за Богомладенца Христа мојковачки јунаци су полагали своје животе“, казао је Његово Преосвештенство.

Пјесникове ријечи „Ми гинемо Христос да се роди“ изражавају, нагласио је Владика, дубоку тајну родољубља и мојковачког јунаштва, које је, заправо, наше предањско, косовско и светопетровско јунаштво.

„Прослављајући данас Рођење Христово, славећи овај празник чија слава обухвата Небо и земљу, славећи са анђелима небеским и са народима земаљским, пјевајући ону узвишену химну: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља, сјећамо се и у тој слави славимо и мојковачке јунаке, њихово јунаштво, гледамо на њихове ликове и надахњујемо се њиховим врлинама“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Владика је истакао да у славној мојковачкој бици није било издаје. Издаја се, по његовим ријечима, „прикрадала“ из других мјеста која нијесу била заинтересована за оно шта се догађа на Мојковцу. Док се водила Мојковачка битка, иза леђа су се водили преговори како да се положи оружје.

„Гледајући водове и пукове јунака на чијем челу је знаменити, легендарни војсковођа сердар Јанко Вукотић, ми видимо, заправо, ко је утемељио овај свети храм. Утемељили су га Јанко Вукотић, Петар Мартиновић, Милош Меденица, Милинко Влаховић, јунаци Полексићи, Ружићи, Грдинићи, немогуће их је набројати. Велики пјесник Радован Бећировић настојао је да помене што више имена, али је своју Мојковачку битку спјевао као почетак прослављања тог славног догађаја и овај историјски догађај сагледао је у свјетлу Рождества Христовог, у свјетлу Христове жртве. „Јер ће ове витлејемске ноћи Црногорци на Голготу поћи“.

„Помиње и највише прославља Рођење Христово. „За три дана три српска Божића“, пјева „Двије Бадње вечери крваве Црногорци код Мојковца славе. Једну славе давно што је била, њу за душу Владике Данила. Ову другу славе због Мојковца, рад поноса сваког Црногорца“. Ту је, дакле, сјећање на стару славу, на Косово, на Владику Данила, на старе јунаке, а знало се за стари обичај кад се иде у бој да се призивају они прослављени јунаци, који су непрестано живјели у памети и сјећању нашег народа, да се призове то сјећање које нас је одржало, а то памћење је засновано, управо, на овом догађају – на рођењу Христовом, које осмишљава, освјетљава историјске догађаје, даје им пуноћу смисла, а нама даје могућност да их разумијемо“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Зато је Саборни храм у Мојковцу утемељен на празнику Рођења Христовог, њему је и посвећен, а на спомен мојковачких јунака.

„Лијепо је што је овај храм подигнут на тим темељима, на тим духовним, непоколебљивим и неразоривим темељима. Они су важнији од ових материјалних, а материјални имају освећење од духовних, тако да су и материјални темељи утолико поуздани уколико су ослоњени на духовне темеље. А овдје је темељ непоколебљив и неуништив и на томе треба градити будућност Црне Горе - на Божићном слављу и јунаштву Мојковца, а не на божићним побунама, које су понизиле Црну Гору, изазвале крвопролиће, биле инициране из комшијских земаља, из Италије и Албаније. Када се неко хвали тим побунама треба, прије свега, видјети какво је ментално здравље таквих људи, не осуђивати, него видјети да ли му треба неки лијек и добар љекар, да се види шта је у његовој души, које су несреће које га муче и ломе“.

„Треба одабрати на чему се гради срећа и будућност своје породице, свог народа и своје државе. Прави патриоти, мудри и далековиди људи су они који граде будућност свог рода на дубоким, провјереним вриједностима и темељима“.

„Нека буде срећан овај празник свима вама. Нека донесе благослов, мир и напредак. Нека је вјечан покој мојковачким јунацима на чијем је челу војсковођа и сердар Јанко Вукотић“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Свету Литургију пјевао је црквени хор Светих Јоакима и Ане из Мојковца.

По одслуженој Литургији Владика је са свештенством и вјерним народом посјетио споменик Мојковачким јунацима.