У бјелопољској цркви Светих Апостола Петра и Павла Литургију у недјељу, на празник Светог Василија, је служио јереј Никола Скопљак.

О. Никола је у наставку Литургије служио молебан за Нову годину.

Он је подсјетио да се у овим великим и радосним данима од Божића па све до Богојављења, поздрављамо ријечима „Мир Божји Христос се роди“ и одговарамо „Ваистину се роди“ и да, изгорарајући ове ријечи, ми себе утемељујемо у ону истину коју нам је Господ додијело својим доласком на овај свијет и својим рођењем.

А ови дани су радосни зато што је у свијет дошао на свијет Бог. Он је узео на себе тијело и постао човјке, сјединио се са нама, и тако показао човјеку да је Бог сишао међу људе и дошао да нам покаже са каквим дјелима се живи у овом свијету, а самим тим и да испуни вољу и закон Божји. А о томе нам говори и данашње Свето Јеванђеље, када је Господ Исус Христос осми дан по рођењу био обрезан и када су му надјенули име Исус. Да ли је било потребно да буде Господ Исус Христос обрезан? Није, него је Он овим примјером желио да покаже да није дошао да укине закон и пророке него да испуни и изврши вољу Божју, а самим тим и човјеку оставио као примјер да треба, ако жели да живи у љубави Божјој, да испуњава закон и заповијести Божје и да живи у цркви и са Христом, кроз свете тајне које је сам Господ Исус Христ оставио на овој земљи“, бесједио је о. Никола.

Он је вјерницима честитао почетак Нове године, коју су почели Литургијом.

„А шта је друго Литургија него благодарење Богу за све оно што нам је дао на овој земљи и сједињење са живим Богом. Почели смо са благодарењем и сваки посао и дјело кроз овај свијет треба да буде са благодарењем Богу.

А сам Бог је постао човјек да испуни вољу Божју и да служи човјеку. По некој људској логици обично мањи служи већем, а код Хришћана није тако, већ онај што је већи служи најмањима. Господ је дошао да служи људима, Он је прао ноге ученицима својим, истински им служећи , а као примјер нам оставио да служимо једни другима, јер тако служимо и Богу. Јер када имамо љубав према ближњима имамо и љубав према Богу. И што се више приближавамо Богу, више је и наше срце уздигнуто ка Небесима и бива испуњено оном топлином радости рођења Богомладенца Христа.

А што се више удаљавамо од Бога и то срце постаје хладно и мало. И нема мјеста у таквом срцу за добро. Једино ако будемо имали истинску љубав моћи ћемо, као Анђели Божји, да узносимо славопој Богу оних дивних ријечи: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. И изаиста су ово дивни стихови кроз које можемо извући три дивне поуке. Када се сјетимо само прве ријечи- слава Богу на висини- ко може истински да узноси славу Богу до онај човјек који је испуњен истинском радошћу, љубављу Божјом. Такав човјек може да славопоји Богу, и каже: Мир међу људима,- само из истинске љубави и мира у души, може бити мир и ништа човјеку неће бити тешко да учини према брату своме и ствараће мир душевни када чини добро брату и Богу своме. А из ове двије ствари, љубави и мира ствара се она добра воља када човјеку ништа није тешко, и тада зна засигурно да је у себе уселио ону љубав Христову, љубав Божју, када испуњен избобиљем благодати Божје и такву благодат, љубав ти мир треба да носи кроз овај свијет и живот. Наравно живјећи у овом свијету имамо слабости да гријешимо, али нам је Бог дао свете тајне покајања и исповијести, да се истински обратимо Богу и очистимо себе, да та душа буде чиста као огледало, а у том срцу да се осјети истинска љубав Божја, да се усели макар трачак оне топлине оне пећине у којој је рођен Богомладенац Христос. Таквом љубављу треба да ходимо ка Богу, да се пењемо духовном лестицом ка великом Господу. А онда, ако направимо један корак ка Њему, Он ће нам отворити оних десет. Нека нас Господ благослови, подари свако добро у овој години, да нас испуни радошћу, весељем и здрављем. Исто тако и ми морамо да заблагодаримо за све што нам Господ даје и да се боримо са сваким искушењем кроз овај свијет, и да у свако доба призивамо Његово име и Га га прослављамо у све дане живота. Амин“, бесједио је о. Никола.