У препуној сали Никшићког позоришта, у понедјељак 30. јануара 2017, у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Црквене општине Никшић и Голијског сабора културе, одржана je Светосавска академија.

Свечано и достојанствено сабрање у славу и част Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља Српског, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући присутни вјерни народ, свештенство, монаштво и уважене госте: изасланике амбасаде Руске Федерације у Црној Гори г.-дина Сергеја Бублика и Едуарда Серика, Радомира Вучковића, предсједника СКПД „Просвјета“ из Гацка, Зорана Булајића, директора Никшићког позоришта, Слободана Бабића, предсједника ГСК, а ријечима срдачне добродишлице Преосвећени Епсикоп је поздравио нарочито професоре и ученике васкрсле Призренске богословије.

„Богата биографија светитеља Божјих увијек има ону незаобилазну, важну земаљску димензију, али и ону претежну небеску. Светитељи Божји којисуи од крви и меса као и ми они, носећи крст свој у овом животу, пређу животни пут овдје на земљи, носећи небо у својој души. Важно је да имамо што више свједочанстава из њиховог земаљског живота, али обично њихова дјела и њихов живот не можемо ни издалека ни схватити, ни протумачити ако између редова не можемо наслутити оно небеско што их покреће, Божанско што их краси и што им даје снаге да чине дјела од непролазне вриједности“.

„Када оду из овог земаљског живота њихова биографија се не прекраћује, него се наставља и даље се пише. Ипак, овдје, али у једном новом смислу и виду, има и небеску и земаљску димензију. Нама је увијек ближа ова земаљска, па то можемо видјети како се његују култови светих у овом свијету, подижу се храмови, свечано се прослављају дани њиховог спомена, организују се различите манифестације које треба да поткријепе значај њихових завештања, актуелност и присуство њиховог духа у нашем свакодневном животу, у животу народа који их прослављају“.

„Тако Свети отац наш Сава први Архиепископ Српски, оснивач, утемељивач, организатор и првопрестолник Српске Цркве, просветитељ, књижевник, дипломата, прије свега, светитељ Божји, он је вјечито присутан у нашој историји, он је вјечити покретач свих наших стремљења ка Богу, ка Небу, покретач духовних дарова, надахнитељ стваралаца, па у том смислу и ми вечерас овдје сабрани у име Божје и у част и спомен Светог Саве прослављамо светитеља који је својим животом, својим завјештањима и својим молитвеним заступништвом међу нама“.

„Нека буде на здравље и на спасење ово Светосавско вечеу граду Никшићу. Видите, у Црној Гори која нема вјеронауку, у којој је забрањена вјеронаука, протјерано име Божјеи име Светог Саве из наших школа, али из народне душе нити је протјерано име Божје, нити име Светог Саве, па имамо један невјероватан феномен да се Свети Сава прославља и дуже и свечаније у Црној Гори, него игдје у цијелом српству. Ријеч Божја и спомен Светих не да се ни свезати, ни протјерати. Нека је слава Богу и Светом Сави и свима вама на здравље и на спасење“.

Светосавску бесједу одржао је књижевник Зоран Костић, који је сабранима честитао „најсрпскију славу, славу свих слава – Савиндан“.

„Срби су једини народ у Европи чија је свеколика историјска судбина утемељена на двије светитељске личности: на свецу владару и државотворцу и на свецу оснивачу Цркве и кроз њу уобличитељу првог духовног културног бића. Без те историјске чињенице просто је немогуће схватити прошлост Српске Цркве и државе, као ни токове српске просвјете и културе. На сродности по тијелу оца и сина и духовној једнодушности Симеона и Саве саграђени су не само Хиландар, Студеница и светородна лоза Немањића, него и српска држава и Црква, као и унутарње сагласје и цјеловитост културног, просвјетног и народног бића до најновијих времена“.

„Градњом Хиландара, Дечана, Ђурђевих Ступова, Студенице и других значајних манастира Симеон и Сава постају и остају извориште и образник саборности и сабраности српског свеукупног историјског постојања. Тако су светост и вјечна богочовјечна свјетлост и преображење постали, једном за свагда, призив и мјера цјелосног раста друштвеног, црквеног и културног бића нашег народа. Тај, једном за свагда, постављени заједнички образац био је и остао извор свих историјских прегнућа и остварења српског рода“, казао је, између осталог, Костић.

У умјетничком дијелу програма наступили су никшићки хорови: „Светог новомученика Станка“ и „Преподобне мати Ангелине“, гуслар Горан Перовић, етно група „Џанум“. Срцесваког светосавца, присутног на синоћњој академији, нарочито је дотакло појање ученика обновљене и васкрсле Призренске богословије.