Светом Литургијом, која је служена, на празник Преподобног Георгија Хозевита, у суботу 21. јануара 2017, у цркви Светог Саве у селу Дужи код Шавника, и потом уприличеним традиционалним Светосавским црквено-народним сабрањем, почело је прослављање Светог Оца нашег Саве, првог Архиепископа српског у Епархији будимљанско-никшићкој, које ће се наредних дана проширити широм Црне Горе.
Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Народу, сабраном у светом богослужењу, бесједио је Владика Јоаникије, који је казао да у ове велике дане, послије Богојављења и Сабора Светог Јована Крститеља, настављамо да прослављамо велики празник Крштења Христовог, тог чудесног догађаја који је један од кључних догађаја нашег спасења. У овим светим данима почињемо да прослављамо и Светог оца нашег Саву, првог Архиепископа српског, који је српском народу проповиједао Јеванђеље на његовом рођеном, српском језику и донио свјетлост праве, истините вјере са Свете Горе Атонске.
„Он је васпитан у вјери и у дому свог оца, великог и славног Жупана српског Стефана Немање, а тај огањ свете вјере православне, који је примио у родитељском дому, распламсао се на Светој Гори и преко његовог лица, преко његове ријечи, засјала је свјетлост Јеванђеља роду српском. Колики је благослов за један народ да има велике људе, а нарочито када су ти људи светитељи Божји. Народ се, увијек, сјећа својих предака, нарочито оних најистакнутијих, најзначајнијих и најзаслужнијих личности, ако су те личности уједно и Свети Божји људи они су, увијек, присутни у животу народа“.
„То видимо на дјелу овдје у сњегопадном и горовитом Дробњаку, гдје се Свети Сава прославља на нарочит начин. Сабира се братство Косовчића, из којих је настало преко 25 презимена, овдје у својој постојбини, мада су се многи раселили до Калиновика и Романије, Београда и приморја, Бог зна куда их је Господ расијао по земљином шару, али, они знају да је њихов корјен одавде, из јуначког Дробњака“, рекао је Владика.
Он је додао да нас за Дробњаквеже знаменита традиција и историја, па чак и они који нијесу поријеком одавде имају на много чему бити захвални дробњачком крају. Ријетко гдје се још може наћи толико значајних светиња: четири манастира, петнаестак црква, неке су обновљене и нове подигнуте. Све то, према ријечима Преосвећеног Епископа, указује да, ипак, идемо путем Светог Саве.
Његово Преосвештенство је позвало сабрани народ да што чешће присуствују светим богослужењима, јер ће на тај начин угодити Богу и у братској слози и љубави превазићи неспоразуме, којих има много међу нама.
„То је и наука Светог Саве, јеванђељска, Божја наука. Свети Сава, светитељ Божји, велика личност, Отац духовни цијелог нашег народа је, у ствари, само проповиједао Јеванђеље. Био је јеванђељски човјек у сваком погледу, човјек којије носио свјетлост истине Божје, правде Божје, љубави Божје. То је улио у срце свог народа и то нас држи до дана данашњег. Све друге ствари су мање или више значајне, али је суштина, драга браћо и сестре, што је он био светитељ Божји, апостол Христов, који нас је просветио ријечју Божјом, свјетлошћу Божјом, који нас је сјединио са Светом Црквом Божјом, објединио нас у Духу Светом, сабрао нас у име Божје, сјединио нас са Христом и научио да славимо Пресвету и Животворну Тројицу Оца и Сина и Светог Духа. То је наука Светог Саве“.
„Нека нас она кријепи и снажи, нека његове молитве буду са свима вама, нарочито са братством Косовчића, који се потруде да сваке године обиљеже своју славу и тиме почињемо прославу Светог Саве у светосавској Епархији будимљанско-никшићкој“, поручио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
Након Литургије одржано је традиционалнисабор у славу Светог Саве,првог Архиепископа српског,крсне славе Косовчића, чији братственици у дробњачким селима Пошћење и Дужи, шеснаест година заредом организују светосавске духовне академије.
Добродошлицу Владици будимљанско-никшићком Јоаникију, свештенству, монаштву и гостима, у име братства Косовчић, пожелио је проф. Милија Ћеранић, домаћин скупа.
Он је, указујући на значај Светог Саве и Вука Караџића, који су веома присутни у дробњачком крају, казао да је Свети Сава, прије више од осам вјекова,ударио темеље цјелокупном српском роду, „дајући нам Цркву и школу, оно што несловесну скупину људи чини народом, а Вук је, прије вијек ипо, на тим темељима изградио чудесну грађевину савременог српског језика и учинио да се за име Дробњак сазна широм културне Европе“.
„Мислим да нигдје у српском роду није тако развијен, ни сачуван култ Светог Саве као у Дробњаку. Због оних који су први пут међу нама подсјетићу да је Свети Сава Крсна слава десет душких и двадест пет пошћењских породица, настањених у завичају, али и расијаних широм планете. Док сам спремао ово слово сјетио сам се да су наши преци у периоду од 1820-1840 (десетак година пошто је Миљевина разорио Дробњак),под турском влашћу, према Констадину Д. Петковичу: “У Дужима, у Дробњаку саградили цркву Светог Саве“. У Комарници је почетком прошлог вијека подигнута школа „Свети Сава“. Сјетио сам се и да смо ми Дужани прослављали Светог Саву у, не тако давним временима, кад на слављење Славе власт и није баш благонаклоно гледала“, рекао је, између осталог, Ћеранић.
Празничним бесједама су се обратили: др хаџи Жарко Лековић, мр Милорад Дурутовић и мр Слободан Чуровић.
У богатом програму Светосавске светковине учествовали су пјесници: Милица Бакрач, Николина Ћеранић, Никола Ненезић, појац Бранка Зечевић, гуслар Голуб Ашанин.
