Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством,на Новом бежанијском гробљу у Београду,у четвртак 5. јануара 2017, на празник Преподобног Наума Охридског, четрдесетодневни помен новопрестављеном слузи Божјем Момчилу Мићовићу.

Члановима породице блаженопочившег Момчила Мићовића, родбини и пријатељима, окупљеним у молитвеном сабрању, словом утјехе обратио се Преосвећени Владика Јоаникије, иначе Момчилов брат.

"Помолисмо се Богу за Момчилову душу, за његов покој, за Царство небеско. Овај живот је завршио часно, нека горе настави у Царству небеском са својим прецима, под крилима наше крсне славе Архангела Михаила и заштитом Великомученика Побједоносца Георгија. Овај живот је прелазак у нови живот, у нову радост. Момчило је у тој нади поживио овај живот. Надамо се и молимо Господу да га Он прими у своје наручје. Царство му небеско, вјечан спомен, вјечни покој“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Сјећање на Момчила Мићовића, професора српског језика и књижевности у пензији, кроз ову кратку биљешку, завршићемо мишљу да није битно колико неко дугопоживи овдје на земљи, већ шта је иза себе оставио.

Он се, према свједочењу колега и стручне јавности, "истрајно бавио изучавањем Његошевог пјесничког дјела, нарочито у поређењу са великанима свјетске књижевности као што су Хомер, Данте, Шекспир, Гете и Пушкин. Изузетно даровит за поетски израз, образован, мисаон, систематичан и одговоран према свему чиме се бавио и о чему је писао, врстан познавалац духа, карактера и културног насљеђа свог краја, Херцеговине, Црне Горе и цијелог Српства. Објавио је неколико монографских дјела из етнологије ("Мићовићи из Бањана“, "Приградина у времену и простору“, "Бањани“) која спадају у ред изузетних научних остварења и тако се одужио свом завичају, али и српској етнолошкој науци и историографији“.