У недјељу 22. јануара 2017. у цркви Светих апостола Петра и Павла Литургију је служио јереј Никола Скопљак.
У евангелској поуци о. Никола је подсјетио да се још увијек налазимо у дивним и радосним данима великог празника Крштења Христовог или Богојављења.
"Слушајући данас Свето Јеванђеље чули смо када је Господ Исус Христос сазнао да Ирод тражи светога Јована да му га доведу. Он је, својом Божанском силом знао шта ће се догодити и могао је силом Божанском да спријечи тај догађај и то страдање, међутим опет из оне велике љубави коју Бог има и по оном закону Божијем који им је дао свакоме, тј слободу, тако је и оставио светога Јована да са јаком вјером свједочи вјеру Христову и да јасно говори пред Иродом о закону Божијем и заповијестима Божијим. Тада Господ одлази у мјесто Капернаум гдје је провео доста свога времена проповиједајући своју Божанску ријеч, и из њега је излазила та Божанска љубав којом је зрачио. Његове ријечи које су такође биле пуне љубави и пуне оне свјетлости и свако ко га је тада слушао, ко га и данас слуша кроз свето Јеванђеље, могао је да кроз његов лик и његове ријечи види себе, погледа себе, да види на каквом је он духовном степену. А исто тако, свако онај који је гријешио и који је гледао у њега, ако се не би кајао, мучило би га нешто. Зато је изговарао оне дивне ријечи, „покајте се јер се приближило царство небеско“.
"И управо, то су те ријечи, тај стих који би требао да се усели у све нас, да га схватимо као ону танку нит о којој виси наше спасење. Као онај трачак свјетлости који ће се отворити у срцима свих нас који се искрено покајемо, који искрено приступимо Богу и цркви његовој, јер се само тако можемо надати будућем животу Царства небескога, и оних ријечи „Покајте се јер се ближи царство небеско“, које је важило и прије 2000 година и које важе и дан данас за свакога човјека који хода по овој земљи."
"У томе и јесте суштина нашег живота, јер човјек и после крштења наставља да гријеши, наставља да живи тим пролазним, мукотрпним животом, животом који је испуњен и пун гријеха и зла и душа човјекова тада осјети велику таму, велику самоћу. Онда управо, то покајање које нам се проповиједа и кроз свето Јеванђеље, може да да човјеку и трачак оне свјетости. И заиста када свака душа која дође у храм Божији искрено покаје пред лицем Божијим, нема веће радости или среће за тог човјека када искрено окаје гријех свој и какво олакшање добије да може да са макар мало слободе стане пред лицем Божијим, ако је то било, наравно, искрено покајање. А Бог, види свачију намјеру и свачије дјело. А управо за такав примјер треба да нам буде и свети Јован Крститељ, чији се спомен слави одмах по Богојављању, није случајно што се славио, јер је он својим живим примјером показао како човјек треба да живи“, бесједио је о. Никола.
