У недјељу Светих Отаца, последњу пред празник Рождества Христовог, 1. јануара 2017, света Литургија служена је у манастиру Ђурђеви Ступови у којој је молитвено учествовао вјерни народ беранске парохије.

Свету Архијерејску Литургијуслужио јеЊегово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је празник Отаца,последњу у низу од три припремне недјеље пред Божић, честитао ријечима архипастирске бесједе.

„Данас, ево, једног лијепог празника уочи Божића – празник Отаца, сјећамо се праотаца Христових по тијелу, свих Његових предака, како то лијепо пише Свети јеванђелист Матеј. Стари Јевреји, иако су били изабрани народ, они су, ипак, предокушали и предосјећали да коначно спасење рода људског није у томе што су они изабрани, него што ће доћи Месија, Спаситељ свијета Који ће обновити род људски, нови Адам кроз Кога се сви обнављамо. О томе су говорили у загонеткама и сликама Свети пророци Божји, а Свети праведнициизображавали својим животом“, казао је Владика.

На овај дивни празник сјећамо се свих Светих праведника Божјих, предака Христових од Адама, Сита, Еноха, Ноја, Аврама, преко пророка Давида,пророка Мојсије и осталих до Светих родитеља,Богомајке, Светих Јоакима и Ане.

"Све њих данас прослављамо заједно и тиме потврђујемо да се, ваистину, родио Христос, да се оваплотио од Пресвете Дјеве Богородице. Знамо Његов родослов по тијелу, али онај божански родослов да не испуштимо из вида. Он је предвјечно рођен од Бога Оца и на Њему почива Дух Свети од вјечних времена, а оваплотио се, примио људску природу и постао као један од нас. Обични људски вид Га није могао разликовати, био је као сваки други човјек. Једино, када се отворе духовне очи, очи вјере људи су препознали да је то Богочовјек, Спаситељ свијета, Син Божји и син човјечји. О томе свједоче Свети апостоли Христови, о томе су пророковали Свети праведници Божји, кроз многе вјекове, прије рођења Христовог“, рекао је Његово Преосвештенство.

Владика је додао да је ова недјеља, дан када наша Света Црква прославља Оце, последња у низу од три припремне недјеље пред Божић, које се на овај начин празнују само код нас у српском народу.

"Много је народних обичаја код свих хришћанских народа у свијету уочи Божића, мање или више значајних, али, што српски народ има обичаје уочи Божића, на Божић, послије Божића ријетко гдје тако има. Сви ти обичаји имају смисла, нису најважнији, нити је најважније налагање Бадњака, уношење сламе, а камоли спремање ручка, као што нам говоре преко телевизије, па, обично, иду код неке домаћице која нам прича како се спрема ручак за Божић. Замајавају народ, важно је да они ту слику пошаљу, али нико не улази у суштину празника“.

"Сви ти обичаји имају смисла само зато што се родио Христос и ти обичаји су само нека одјећа, нешто спољашње, али лијепо, уколико држимо оно што је главно – уколико долазимо на свету службу Божју, уколико се радујемо рођењу Христовом и прослављамо га саборно на светим богослужењима, уколико постимо и Богу се молимо, исповједамо своје гријехе, спремни смо да се са својим ближњима измиримо, прије свега, у породици, јер,врло често, се дешава да не говоре муж и жена, снаја и свекрва, па, чак, и рођена браћа“, указао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

За најрадоснији хришћански празник Рођења Христовог треба да се припремимо лијепо, да у овим народним обичајима, који долазе, препознамо суштину - у име кога и зашто се миримо, поучавао је сабрани народ Преосвећени Епископ Јоаникије, поручујући на крају бесједе:

"Долази Христос Који је донио мир, дакле, у име Христовог мира, у име Бога живога да се измиримо једни са другима. То је оно што нас враћа нама самима, што нас враћа једне другима, што нас враћа у наручје Оца нашег небеског. То чини Богомладенац Христос, Он нас препорађа, Он нам враћа осмјех на лице, Он уноси радост у домове, породице. Зато кажем, данас имамо дивни обичај да дјеца везују своје очеве, и треба да их вежу, али треба да знамо да Онај Ко је добровољно примио на себе узе роства и лик роба у овом свијету то је Господ Исус Христос. Ко је тај Који се одријешио у име свих нас, Који је жртву принио за све нас - то је Господ Исус Христос“.

"У име Христовог рођења прослављамо празник Отаца и отац који се одрешује кад га дијете свеже и неће да га пусти док му нешто не да, па кад му поклони неки поклон, ситницу, било шта, то је знак љубави, он у том моменту изображава самог Господа Христа“.