У 32. недјељу по Духовима, на празник Часних верига Светог апостола Петра, 29. јануара 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство беранског намјесништва и братство свете обитељи Ђурђевих Ступова.
Сабраном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о дану када наша Црква молитвено прославља спомен чудесног ослобађања апостола Петра из окова.
„Данас прослављамо једно дивно, знаменито чудо, записано у Светом Писму када су јеврејско-римске власти у том времену видјеле да се шири Јеванђеље Христово, да су апостоли Христови почели проповијед и да се проповијед о Ономе Кога су они распели и потплатили стражаре да не говоре о Његовом васкрсењу, незаустављиво шири, онда су кренули да пребијају, као што то често чине, хватају, застрашују, хапсе, затварају, стављају ланце“.
„Данас прослављамо онај чудесни догађај када Светог апостола Петра тадашње власти бацише у тамницу и оковаше га у вериге. Он се мољаше Богу, трпљаше ипребиваше у тамници, јер тиме се уподобио свом Господу Који је, такође, био везан и утамничен од безбожних власти и безбожних првосвештеника јеврејских тог доба. Он је благодарио и молио се Богу, а анђео Господњи сиђе с неба, послан од самог Господа Бога, те га одријеши, отвори врата од тамнице, изиђе Петар и они који су били са њим“, казао је Његово Преосвештенство.
Чудеса Божја не дешавају се само ради чудеса, него ради вјере православне, а највеће чудо, према Владикиним ријечима, јесте управо препорођење човјеково.
„Колико је људи повјеровало ријечи Светог апостола Петра, па још кад су видјели да је то ријеч Божја, да он, заиста, проповједа, свједочи ријеч Божју, а што се потврђивало бројним чудесима, онда су многи и повјеровали, и то је био смисао. Чудо се догодило да би се многи препородили. Највеће чудо у овом свијету је вјера. Нема већег чуда него кад од невјерног постане вјерни. Има ли већег чуда него обраћење Светог апостола Павла, који је био гонитељ Христа, па одједном обасјава га Божја милост, Божја свјетлост до те мјере да је он привремено био изгубио овоземаљски вид. Догодио се препород у његовој души, а када се испунио Духом Светим и када га је обасјала свјетлост Божја он, који је гонио свете апостоле, постаде апостол Христов“, нагласио је Преосвећени Епископ.
Владика се у својој бесједи осврнуо и на актуелну друштвену ситуацију у Црној Гори у којој власти, како је оцијенио, постављају бране и забране Јеванђељу Божјем, баш као што су то радили јеврејско-римске власти у вријеме ширења науке Божје.
„Али, ријеч Божја, као што говори Свети апостол Павле, не да се свезати. Она је као ријека, моћна, као силни извор који се не може тако лако зауставити. Поставиш једну брану, она је понесе, прође даље. На те слабе бране личе и оне људске бране и забране које власти овог свијета врло често, па и у данашње вријеме, постављају Јеванђељу Божјем“.
„Видите шта се догађа код нас у Црној Гори. У просветном систему још више се прогони ријеч о Богу и о Светом Сави него у комунистичко вријеме, још опакије и подмуклије. Ми који смо учили у оно вријеме, зло и безбожно, могли смо понешто да прочитамо о хришћанству, историјске ствари, о Светом Сави, свакако, доста тога. Није било ријечи о вјеронауци тада, а данас још мање има расположења да се онауведе у школама, али Светосавске академије, Светосавске свечаности су постале феномен који задивљује, не само Црну Гору, него цијело српство“.
„Имали смо, хвала Богу, у Рожајама, синоћ, прекрасну Светосавску академију, морам да истакнем, уз помоћ општине Рожаје. Нијесу имали никаквих предрасуда да дозволе православном живљу да прослави свог Светог Саву. Могли су да забране, замало да нам забране у Никшићу, а камоли гдје друго“, навео је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
