Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на други дан Божића, празник Сабора Пресвете Богородице, у недјељу 8. јануара 2017, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Рождества Христовог у Мојковцу.

Вјерницима сабраним у Светом богослужењу ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије.

Владика је казао да на овај свети дан, сабрани у храму Рождества Христовог у Мојковцу, славимо Божић и пјевамо рођењу Христовом, у жељи да једни друге цјеливамо, да се мирбожамо и радујемо једни другима оном радошћу коју је Господ донио у овај свијет.

„Та радост није само људска, јесте и људска, али је и Божанска. То је она радост којом се Бог радује сваком човјеку и од те радости улива у наша срца, када једни друге на Божић загрлимо, цјеливамо се и честитамо празник. То је оно што нас уздиже изнад свакодневних брига и људских слабости. Имамо и дивни народни обичај, који је суштина свих обичаја, да се једни са другима измиримо прије Божића. Призвани смо сви да се,прије свега, са својим ближњима у дому измиримо, и са онима који су нам даље, са свима да будемо у љубави да бисмо овај празник дочекали како ваља, да бисмо га прославили и да би нам то славље било на спасење“, рекао је Његово Преосвештенство.

Велики празник Рођења Христовогприлика је да се сјетимо славних и великих догађаја из наше историје, напоменуо је Владика Јоаникије, подсјетивши на двије Бадње вечери, које јеопјевао Радован Бећировић, учесник Мојковачке битке: „Двије Бадње вечери крваве Црногорци код Мојковца славе, једну славе давно што је била, њу за душу Владике Данила. Ову другу славе због Мојковца, због поноса сваког Црногорца“.

„Овдје, на Мојковцу, гдје је била кулминација свих борби војске Јанка Вукотића, последња, велика, одлучна и одсудна битка, овдје се сабрало све, наша вјера, наша традиција, наше јунаштво,оно јунаштво које је задојено славом Милоша Обилића и Косовског кнеза Лазара, јунаштво које је надахнуто Његошем и Владиком Данилом, Никцом од Ровина и свих витезова српског рода“.

„Овдје је Јанко прославио црногорско оружје, Јанко и његова војска, своје животе су жртвовали, када се на Цетињском двору размишљало како ће се потписати неко биједно примирје. Јанко о томе није размишљао“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, додајући да јеЛовћен, нажалост, био предат и прије пада,што историчати добро знају.

„Није било оне спремности, као што је било на Мојковцу, али Ловћен није изгубиосвој значај, него се значај Ловћена помјерио мало у ове горе, па пјесник пјева: Брсково ће нови Ловћен бити.Значај Ловћена и оно што симболише Његошев Ловћен сачувао је Јанко на Мојковцу. Јанко и витезови са њим, као што су Милош Меденица, Милинко Влаховић, Грујица Грдинић, Љубомир Полексић, Ђоко Полексић и многи други јунаци, официри, војници, регрути, народ и добровољци, и жене и сестре. На Мојковцу не бјеше издаје, овдје су сви били једно и зато је побједа над аустроугарском војском на Мојковцу тако славна и величанствена“, поручио је Владика.

Оно што је, према Владикиним ријечима, дало храброст и мотивисало Јанка и витезове његове, војску и народ, јесте света вјера православна, вјера која оплемењује срца, просвећује мисли, она вјера која је основ морала и сваке врлине.

„То је онај огањ духовни који је донио Богомладенац Христос у овај свијет и улио у срца својих вјерних“.

„Постоји сачуван документ у којем пише како је Јанко честитао Божић јунацима.Када је налагао бадњаке у Колашину, кретао пут Мојковца, послао је поруку: Налажемо ове српске бадњаке у славу Рождества Христовог и молимо Бога и Његове Свете да улије храброст у наша срца да побједимо мрског непријатеља, да ослободимо Црну Гору и цијело српство“.

„Та мисао која је пуна вјере, пуна жртвене љубави, предања, памћења је оно што се овдје сабрало уједно и зато је славно и скоро недостижно мојковачко јунаштво. Они утемељише овај свети храм својом крвљу, наши преци који су овдје крв своју пролили, крвљу својом обагрили ове горе за спас свог рода, за славу српског оружја, за јединство српског народа. Они су са том мишљу ишли и гинули, њихову жртву Господ је благословио и примио, зато се подиже овај храм.Нека је слава овом празнику, Мојковачким јунацима, а вама свима Божји благослов, радост и мир у вашим срцима и домовима“, закључио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

По одслуженој Литургији, поводом сто прве годишњице Мојковачке битке,уприличено је полагање вијенаца јунацима Мојковачке битке и сердару Јанку Вукотићу.

Потом је у мојковачком Центру за културу одржана свечана академија, коју организују:Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Мојковац, Српски национални савјет Црне Горе.

Поздравном ријечју сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, а свечану бесједу одржао је књижевник Благоје Баковић. У програму академије учествовали су: хор Светог новомученика Станка, етно појац Љуба Манасијевић, гуслари: Бошко Вујачић, Славко Јекнић и Милета Пантовић.